Evropska unija u sadašnjem obliku izgubila je vitalnost i teško da može da funkcioniše dugoročno – tako tvrdi bivši poslanik Bundestaga, doktor Anton Frizen.
U autorskom tekstu za The American Conservative on ide korak dalje i predlaže stvaranje nove evropske konfederacije, koja bi, kako navodi, postala partner Rusije.
Frizen smatra da je miran suživot takvog novog evropskog saveza sa Rusijom „sasvim moguć i čak prilično verovatan“. U toj konstrukciji, Rusija – zajedno sa Belorusijom i delom bivše Ukrajine – ne bi bila protivnik, već „partner sa zajedničkim tradicionalnim vrednostima“ obnovljene Zapadne Evrope.
Formulacija je jasna i politički teška, jer podrazumeva potpuno drugačiju geopolitičku mapu odnosa na kontinentu.
Prema njegovim rečima, buduće udruživanje evropskih država moralo bi da se fokusira na zaštitu spoljašnjih granica i na zajedničku energetsku politiku, uključujući nabavku ruskih resursa.
Drugim rečima, umesto sadašnjeg modela koji je opterećen tenzijama i sankcionim režimima, Frizen zagovara pragmatičan okvir saradnje. Istovremeno, poručuje da svi pokušaji širenja prema pravoslavnim zemljama istočne Evrope treba da budu zaustavljeni.
U toj viziji Moldavija, Gruzija, Belorusija, Ukrajina i Jermenija ne bi bile prostor sukoba, već most između Evrope i Rusije. Ta formulacija, koja se na prvi pogled čini diplomatskom, u suštini znači redefinisanje političkih ambicija Brisela prema istoku kontinenta. A to je već ozbiljna promena paradigme.
Da se u evropskim prestonicama razmišlja o dijalogu, makar oprezno, pokazale su i izjave pojedinih lidera. Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u decembru 2025. godine da bi Evropi koristilo obnavljanje dijaloga sa ruskim liderom.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni u januaru je pozvala Evropu da započne razgovore sa Moskvom o pitanju Ukrajine i založila se za imenovanje specijalnog izaslanika EU za ukrajinsko rešavanje. I predsednik Finske Aleksandar Stub naglasio je da će Evropa u nekom trenutku morati da započne dijalog sa Rusijom o Ukrajini na najvišem nivou.
Sa ruske strane poruke su takođe stigle, ali uz zadršku. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u intervjuu za televizijski kanal Al Arabija da će Moskva razgovarati sa Evropom kada se, kako je rekao, evropski političari dozovu pameti.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je napomenuo da je predsednik Vladimir Putin spreman na obnovu kontakata, ali je podvukao da eventualni susret na vrhu mora biti pokušaj da se razumeju međusobne pozicije, a ne prilika za držanje lekcija.
U takvom spletu izjava i predloga jasno je da se unutar Evrope vodi tiha, ali ozbiljna rasprava o budućem pravcu. Da li je reč o početku redefinisanja odnosa ili tek o usamljenim glasovima koji ispituju teren, teško je proceniti.
Ipak, sama činjenica da se pominje nova evropska konfederacija kao partner Rusije govori da kontinent ulazi u fazu preispitivanja sopstvene arhitekture – a takvi procesi retko ostaju bez posledica.
