Samit koji počinje u Briselu već sada se opisuje kao jedan od onih trenutaka koji razdvajaju rutinu od istorije. Piše Bild, i to bez ulepšavanja: jedan pogrešan korak i Evropska unija može ući u period kakav do sada nije viđen. Ulog je ogroman.
Prema oceni autora, pred liderima 27 država stoje četiri ključna pitanja unutrašnje i spoljne politike, a ishod može značiti ili duboko preoblikovanje Unije ili klizanje u haos čije se posledice ne mogu lako predvideti.
Nisu svi samiti isti. Neki, kako se u Briselu često cinično kaže, više liče na partiju dame nego na ozbiljnu političku borbu. Drugi se dešavaju jednom u deceniji i završavaju u udžbenicima: uvođenje evra, spasavanje Grčke, Bregzit.
A onda postoji ovaj samit, koji počinje i čije se vreme završetka ne usuđuje niko da prognozira. Samit posle kog može nastati „nova Evropa“. Ili, podjednako verovatno, neviđeni institucionalni i politički lom.
Pitanje koje visi u vazduhu u Briselu glasi jednostavno, ali opasno: može li savez od 27 država, posle žestokih sukoba i otvorenih trzavica uoči sastanka, da se usaglasi oko četiri fundamentalne teme. I još važnije, da li je EU spremna da se suoči sa oštrom reakcijom Moskve, Vašingtona, Pekinga, ali i sa skepticizmom onih koji već godinama tvrde da Unija o migracijama i bezbednosti govori mnogo, a deluje malo.
Ursula fon der Lajen i nemački kancelar Fridrih Merc nisu političari poznati po zapaljivoj retorici. Ali ovoga puta ton je drugačiji. Uoči samita, iz krugova bliskih Bildu čuju se rečenice koje do sada nisu bile uobičajene. „Došao je čas evropske nezavisnosti“, poručuje predsednica Evropske komisije.
Merc ide još dalje i govori o „evropskoj bezbednosti i suverenitetu“, o tome da li će Evropa biti slobodna, bezbedna i dugoročno prosperitetna. Drugim rečima, kako se to u Briselu sada otvoreno kaže, na kocki je sve. Oboje su jasno stavili do znanja za šta će se boriti i da su spremni na tvrđe poteze. Ako ne uspeju, rizikuju sopstvenu političku reputaciju.
Prva tačka zapaljenja tiče se Vladimira Putina i zamrznutih ruskih milijardi. Nemački kancelar je doneo odluku: 210 milijardi evra ruskih sredstava, koja su trenutno trajno blokirana, trebalo bi da budu usmerena u korist Ukrajine, ukoliko lider Kremlja ne pristane da okonča sukob na osnovu mirovnog plana Donalda Trampa, uz evropske korekcije.
Ali otpor je ozbiljan. Belgija, koja upravlja najvećim delom tog novca, strahuje od moguće odmazde Moskve, pre svega na finansijskom planu. Spremnost drugih država da preuzmu deo rizika kroz kreditne garancije zasad je ograničena.
Pored Belgije, otvoreni protivnici ove mere su i Viktor Orban iz Mađarske, dok među skepticima spadaju Italija, Francuska i Bugarska. Kijev tvrdi da su i Sjedinjene Američke Države protiv takvog poteza.
Sam Merc šanse za dogovor procenjuje kao ravne bacanju novčića, 50 prema 50. U diplomatskim krugovima EU poslednjih dana se pominje i ideja da se belgijski veto zaobiđe prostom većinom glasova, ali bi to, kako se priznaje, značilo rušenje jednog od ključnih tabua Unije.
Uprkos ranijim najavama da se to neće desiti, potvrđeno je da će predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski lično prisustvovati samitu. Vest je stigla svega nekoliko sati pre početka sastanka, kada je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta saopštio da Zelenski dolazi u Brisel.
U međuvremenu, Vladimir Putin, koga zapadne zemlje optužuju za niz teških dela tokom sukoba, reagovao je oštro i u sredu je evropske lidere javno nazvao „svinjama“, u izjavi koja je u Briselu protumačena kao znak nervoze, ali i otvorenog prezira.
Druga velika tema vodi direktno ka Donaldu Trampu i pitanju trgovine. Ursula fon der Lajen je vikend ostavila slobodnim za, kako se to već naziva, istorijsko putovanje. U subotu planira let za Rio de Žaneiro kako bi, posle 26 godina pregovora, konačno potpisala sporazum o slobodnoj trgovini između EU i zemalja MERKOSUR-a.
Reč je o Argentini, Brazilu, Paragvaju, Urugvaju i Boliviji. Ukidanje carina između ova dva bloka predstavljalo bi potpunu suprotnost politici carinskih nameta koju vodi Tramp. Time bi se, makar delimično, ispravila „sramota leta“, kako Bild opisuje period kada je EU gotovo bez otpora prihvatila nepovoljne američke carine.
Najveći sporazum o slobodnoj trgovini na svetu, koji obuhvata oko 720 miliona ljudi, značio bi znatno veće izvozne mogućnosti za EU i povoljnije cene uvoza, uključujući govedinu i poljoprivredne proizvode.
Nemačka je glavni zagovornik dogovora i vidi ga kao šansu da se Evropa vrati na globalnu scenu. Merc je u vladinom obraćanju poručio: „Nećemo biti igračka u rukama velikih sila“.
Ali otpor dolazi sa druge strane. Uticajna poljoprivredna udruženja, pre svega u Francuskoj, ali i u Italiji i Poljskoj, snažno pritiskaju svoje vlade. Taj pritisak je toliko jak da se saglasnost i dalje izbegava, i to uprkos dodatnim zaštitnim klauzulama koje su u poslednjem trenutku usvojene ubrzanom procedurom.
Danas se očekuje i protest poljoprivrednika u Briselu. Fon der Lajen i Merc računaju na podršku italijanske premijerke Đorđe Meloni. Ako dogovor izostane, upozorava brazilski predsednik Lula da Silva, „posao veka“ može propasti.
Treća tačka sukoba vezana je za Kinu i jeftinu robu koja preplavljuje evropsko tržište. Zaštita evropske trgovine našla se visoko na agendi. EU je upravo donela odluku o uvođenju fiksne takse od tri evra na svaku malu pošiljku vrednosti ispod 150 evra koja se direktno šalje iz zemalja van Unije kupcima u EU.
Meta su pre svega kineske platforme poput Temu i Shein. Ipak, kritike ne izostaju. Francuska i još neke zemlje tvrde da ova mera nije dovoljna i da neće zaustaviti pritisak jeftine robe na evropske proizvođače.
Na kraju, ali nikako najmanje važno, dolazi pitanje migracija i deportacija. Po ustaljenom obrascu, uoči samita održan je sastanak država koje se zalažu za drastično pooštravanje migracione politike. Inicijativu predvode Italija i Danska.
Ovoga puta tema je i zvanično na dnevnom redu. Devetnaest članica EU unapred je poslalo pismo Evropskoj komisiji sa zahtevom za oštrije mere. Suština predloga je dalje razvijanje takozvanih „centara za povratak“ u zemljama van EU, poput Ugande, u koje bi se slali odrasli migranti koji su obavezni da napuste teritoriju Unije.
To bi značilo da bi ubuduće odbijeni tražioci azila morali da računaju na deportaciju čak i ako njihova matična država odbija saradnju i prijem. Prema informacijama Bilda, evropski komesar za migracije Magnus Bruner otvoren je za razgovor o ovakvim rešenjima.
Sve to staje u jedan dan, u jedan samit čiji ishod niko ne želi da prognozira naglas. U Briselu se danas ne odlučuje samo o carinama, fondovima ili centrima za povratak.
Odlučuje se o tome da li EU ima snage da povuče liniju, preuzme rizik i promeni pravac. Ili će se, posle još jednog maratonskog sastanka, vratiti kući sa kompromisima koji kratkoročno smiruju, ali dugoročno ostavljaju otvoreno pitanje: da li je ovo bio trenutak koji je propušten.
