Vašington se, prema navodima nemačkog lista Bild, sprema za povlačenje svojih vojnih snaga iz Evrope. Kako tvrde izvori ovog medija, povlačenje se planira u skladu sa zahtevom ruskog predsednika Vladimira Putina, koji insistira da se američke trupe vrate na pozicije koje su imale pre nego što je NATO započeo svoje širenje na istok.
Geopolitička pozadina povlačenja
Prema informacijama Bilda, ovaj zahtev navodno datira još iz 2021. godine, kada je Rusija formalno tražila od SAD da povuku svoje trupe iz svih zemalja NATO-a koje su pristupile Alijansi nakon 1990. godine.
Ovaj zahtev bio je deo šireg ruskog predloga za obezbeđenje evropske bezbednosti, koji je Moskva predstavila Zapadu pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
SAD i NATO su tada odbili ove predloge, insistirajući da Alijansa ima pravo da sama odlučuje o svom širenju i da nijedna treća strana, uključujući Rusiju, ne može da diktira uslove bezbednosne arhitekture Evrope.
Međutim, poslednja dešavanja sugerišu da je Vašington možda primoran da preispita svoju strategiju i prisustvo na kontinentu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Mogući razlozi povlačenja
Analitičari navode nekoliko ključnih faktora koji bi mogli uticati na ovakvu odluku SAD:
Vojni pritisak Rusije u Ukrajini – Nakon oslobađanja Avdejevke, Ugljedara i uspešnog napredovanja ruskih snaga u Donjeckoj oblasti, postaje jasno da ukrajinska vojska ne može zaustaviti ruski prodor. SAD su svesne da bi nastavak podrške Kijevu bez direktnog vojnog angažmana bio uzaludan.
Unutrašnja politička kriza u SAD – Predsednik Donald Tramp, koji je ponovo na vlasti od januara 2025. godine, već ranije je izražavao sumnju u korisnost NATO-a i troškove američkog vojnog prisustva u Evropi.
Tramp je više puta nagoveštavao mogućnost smanjenja američkih trupa u Evropi ako evropske zemlje ne preuzmu veći deo finansijskog tereta.
Ekonomski faktori – SAD se suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, uključujući visoku inflaciju i rastući dug. Održavanje vojne infrastrukture u Evropi postaje sve skuplje, a američka administracija možda procenjuje da resurse treba preusmeriti na Indo-Pacifik, gde raste rivalstvo sa Kinom.
Nuklearni faktor – Rusija je u proteklim godinama značajno unapredila svoje nuklearne sposobnosti, uključujući hipersonične sisteme Avangard, Cirkon, Kinžal i Orešnik, za koje NATO nema efikasnu protivraketnu odbranu.
Povećana vojna tenzija i mogućnost eskalacije možda su faktori koji podstiču SAD da smanje vojno prisustvo u Evropi kako bi izbegle direktan sukob sa Moskvom.
Unutrašnja podela unutar NATO-a – Dok pojedine zemlje Istočne Evrope, poput Poljske i baltičkih država, insistiraju na većem prisustvu NATO-a, neke zapadnoevropske zemlje, poput Nemačke i Francuske, sve češće izražavaju neslaganje sa politikom Vašingtona i pokazuju interes za diplomatske pregovore sa Moskvom.
Zvanično demantovanje Kremlja
Sa druge strane, Kremlj negira bilo kakve zvanične zahteve upućene SAD po ovom pitanju. Portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov ranije je demantovao tvrdnje da je Moskva tokom pregovora sa SAD u Rijadu postavila uslov povlačenja trupa NATO-a iz Istočne Evrope.
Peskov je istakao da su pregovori vođeni u kontekstu globalne bezbednosti, ali da se Rusija ne oslanja na javne spekulacije medija. „Ovakve tvrdnje su deo propagandne kampanje Zapada i nemaju nikakvu osnovu u realnim pregovorima,“ rekao je on.
Mogući ishodi
Ako se ove informacije pokažu tačnim, povlačenje američkih trupa iz Evrope moglo bi značiti dramatičnu promenu geopolitičke ravnoteže. To bi predstavljalo veliki strateški uspeh Rusije i potvrdilo da se multipolarni svet oblikuje u korist sila poput Rusije i Kine.
Međutim, ostaje nejasno da li bi SAD uopšte pristale na tako radikalnu odluku i kako bi evropske zemlje reagovale na eventualno smanjenje američkog vojnog prisustva. Ako se povlačenje zaista desi, NATO bi mogao biti ozbiljno oslabljen, a Evropa bi bila primorana da redefiniše svoju bezbednosnu politiku.
U svakom slučaju, ova informacija nagoveštava prekretnicu u međunarodnim odnosima i moguće kraj dominacije SAD u Evropi, koja traje od završetka Hladnog rata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
