Mnogo sam razmišljao o tome kako veštačka inteligencija može da smanji nejednakost na svetu, poručio ovaj kompjuterski stručnjak
Bil Gejts, čuveni američki preduzetnik i bivši predsednik kompanije „Majkrosoft“, najveće svetske kompanije za softver za personalne računare, izneo je svoje poglede na razvoj veštačke inteligencije.
Na svom ličnom blogu, Gejts je napisao: „Tokom svog života, video sam samo dve demonstracije tehnologije koje su mi se učinile revolucionarnim.“
„Prvi put je to bilo 1980. godine“, piše Gejts, „kada sam se upoznao sa grafičkim korisničkim interfejsom – pretečom svakog modernog operativnog sistema, uključujući i `Vindovs`.“
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
„Drugo veliko iznenađenje došlo je tek prošle godine. Sastajao sam se sa timom iz `Open AI` i bio sam impresioniran njihovim napretkom. Sredinom 2022, bio sam toliko uzbuđen zbog njihovog rada da sam im rekao da nauče veštačku inteligenciju da položi ispit iz biologije. Ako to možete da uradite, rekao sam, onda ćete napraviti pravi proboj.“
Gejts je mislio da će im za to trebati dve ili tri godine, ali oni su obuku završili za samo nekoliko meseci.
[adsenseyu1]
To svedoči o velikom napretku koji se danas dešava na polju veštačke inteligencije (AI), smatra Gejts. „To me je inspirisalo da razmišljam o svim stvarima koje AI može da postigne u narednih pet do 10 godina.“
„Mnogo sam razmišljao o tome kako veštačka inteligencija može da smanji neke od najgorih nejednakosti na svetu“, dodaje Gejts.
Veštačka inteligencija može da smanji socijalnu nejednakost
Osim mogućnosti primene AI na povećanju produktivnosti zaposlenih, u globalnom zdravstvu, u poljoprivedi i upravljanju, Gejts smatra da se dostignuća AI mogu primeniti i na socijalnom planu, na smanjenju klasnih podela u SAD.
„U SAD najbolja prilika za smanjenje nejednakosti je poboljšanje obrazovanja, posebno da učenici budu uspešni u matematici“, smatra Gejts.
[adsenseyu4]
„Dokazi potvrđuju da posedovanje osnovnih matematičkih veština predodređuje učenike za uspeh, bez obzira na to koju karijeru izaberu. Ali dostignuća u matematici opadaju širom SAD, posebno za crne i latinoameričke studente, i za učenike sa niskim primanjima. AI može pomoći da se taj trend preokrene.“
Gejts tvrdi da će njegova fondacija će imati mnogo više da kaže o AI u narednim mesecima: „Svet treba da se pobrine da svi, a ne samo ljudi koji su dobrostojeći, imaju koristi od veštačke inteligencije. Vlade i filantropi će igrati glavnu ulogu u obezbeđivanju smanjenja nejednakosti. Ovo je prioritet mog rada sa veštačkom inteligencijom.“
Razvoj AI, prema Gejtsu, već je postao fundamentalan: „To će promeniti način na koji ljudi rade, uče, putuju, dobijaju zdravstvenu zaštitu i komuniciraju jedni sa drugima. Oko nje će se preorijentisati čitave industrije. Preduzeća će se razlikovati po tome koliko dobro ga koriste.“
„Sada, sa otkrićem mašinskog učenja i velikom snagom računara,“ zaključuje Gejts, „sofisticirani AI su postali realnost i veoma brzo postajaće sve bolji.“
Postoje, naravno, i druga, problematična pitanja u vezi sa AI, piše Gejts:
„Kao i većina izuma, AI se može koristiti u dobre ili zlonamerne svrhe. Vlade treba da rade sa privatnim sektorom na načinima za ograničavanje rizika.“
Postoji i realna mogućnost da AI izmakne kontroli: da će „mašina zaključiti da su ljudi pretnja, da su njeni interesi drugačiji od naših, ili da jednostavno prestane da brine o nama.“ To je moguće, zaključuje Gejts, „ali ovaj problem danas nije ništa hitniji nego što je bio pre naglog razvoja veštačke inteligencije.“
Nijedno od ovih pitanja, smatra Gejts, ne postavlja fundamentalna ograničenja za razvoj veštačke inteligencije: „Programeri rade na njima i mislim da ćemo ih u značajnoj meri popraviti za manje od dve godine ili, verovatno, mnogo brže.“
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(RT)
