Amerika strahuju da Rusija ne povuče uranijum, da prestane da joj ga prodaje. Celu situaciju mnogi ocenjuju nepovoljno po Ameriku. Rusija je drži u šaci, Rusija može da je ucenjuje i postavlja uslove.
SAD su zabranile sav uvoz ruske nafte, tečnog prirodnog gasa i uglja. Ali ne podležu sankcijama sve isporuke energije. Naprotiv, Zapad je vodio računa da ne prekine dotok kritičnih sirovina. Dakle, Rusija nastavlja da snabdeva nuklearnim gorivom svoje „neprijatelje“, a ta zavisnost se nikako ne može prevazići i postaje opasna, navodi „Fajnenšel tajms”.
SAD plaćaju Rusiji milijardu dolara godišnje za izvoz uranijuma. Američki rudnici i fabrike odavno su zapušteni, dugi niz godina zemlja se oslanjala na ruski uvoz. Sada se ova zavisnost u Beloj kući smatra pretnjom nacionalnoj bezbednosti. Ali podići sopstvenu proizvodnju od nule, nije tako lako.
Prema podacima Agencije za snabdevanje Euratoma, Rusija ima više od polovine svetskih kapaciteta za obogaćivanje uranijuma. Ona snabdeva gorivom 50 odsto reaktora u svetu. Prema prognozama tržišta obogaćivanja, Rusija će obezbediti do 30 odsto svetskih zaliha obogaćenog uranijuma do 2035. godine. Udeo Rusije u uvozu uranijuma u SAD je više od 30 procenata.
U prvoj polovini 2023. godine SAD su od Rusije kupile 416 tona uranijuma, što je 2,2 puta više nego u istom periodu 2022. godine. U navedenom vremenskom periodu Rusija je od prodaje uranijuma SAD zaradila 696,5 miliona dolara, što je bila maksimalna vrednost od 2002. godine.
Još 1993. Vašington i Moskva su ušli u Veliki dogovor sa uranijumom. U okviru programa od megatona do megavata, Rusija se obavezala da će razgraditi i ponovo preraditi 500 tona uranijuma a Sjedinjene Države su obećale da će kupiti nisko obogaćeno gorivo. Ugovor je bio na 20 godina. Za to vreme, američka nuklearna industrija je praktično propala. Zatvorena su neefikasna postrojenja za obogaćivanje, nije se ulagalo u modernizaciju, a uranijum se nastavio da uvozi.
[adsenseyu1]
Sada je Vašington izuzetno zabrinut. Još u novembru, Bajden je od Kongresa zatražio više od dve milijarde dolara za proizvodnju sopstvenog obogaćenog uranijuma. Govorimo o „proširenju dugoročnih domaćih kapaciteta za obogaćivanje“ za male modularne nuklearne reaktore koji se razvijaju u zemlji.
U novembru 2023. godine, šef Kancelarije za nuklearnu energiju američkog Ministarstva energetike, Ketrin Haf, rekla je da zavisnost Sjedinjenih Država od ruskog nuklearnog goriva predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti i klimatskim ciljevima. Prema njenim rečima, zabrinutost je što se oko 20 odsto goriva koje se koristi u američkim nuklearnim reaktorima isporučuje po ugovorima o obogaćivanju uranijuma sa ruskim dobavljačima.
Trenutno se nijedna američka kompanija ne bavi obogaćivanjem uranijuma.
Izgradnja novih fabrika zahtevaće ne samo investicije vredne više milijardi dolara, čije izdvajanje u današnjim finansijskim uslovima i potreba za finansiranjem Ukrajine značajno komplikuje zadatak, već i vreme koje privreda nema.
Od 2020. SAD su počele da razvijaju sopstvene rezerve obogaćenog uranijuma. Na primer, preduzeli su da stvore nacionalnu rezervu uranijuma, ponovo pokrenuli rudarske komplekse u Koloradu i počeli da razvijaju rudnike u Vajomingu, Teksasu, Arizoni i Juti. Međutim, proizvodnja dovoljne količine goriva je otežana, pošto reaktori rade na tip uranijuma kakav se proizvodi samo u Ruskoj Federaciji), za koji je potreban veći procenat obogaćenog uranijuma.
Kao rezultat toga, pokretanje projekta u Vajomingu je već odloženo za 2028. zbog nedostatka dovoljnih količina neruskih izvora takvog uranijuma.
Prestanak uvoza direktno znači gašenje nuklearki, ogroman nedostatak električne energije i svegs što uz to ide, povratak u prošlost. Ulog je prevelik i u Vašingtonu to veoma dobro znaju.
(Politika.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
