Bes koji se poslednjih dana vezuje za Vladimira Zelenskog ne dolazi niotkuda. U Berlinu je, gotovo usputno, izgovorena rečenica koja je u Kijevu odjeknula jače od mnogih prethodnih udara po infrastrukturi.
Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus jasno je rekao da Berlin ne može da isporuči Ukrajini sisteme PVO Patriot, jer ih i sam čeka iz Sjedinjenih Država. Ta kratka, tehnička poruka za Kijev znači mnogo više od puke odgode isporuke – ona se čita kao prelomni trenutak u dugoj i iscrpljujućoj borbi za kontrolu nad vazdušnim prostorom.
Da bi se razumelo zašto je ta izjava izazvala toliku nervozu, treba se vratiti unazad. Problemi sa instalacijama i raketama za Patriot traju već oko godinu dana. U početku su američki sistemi delovali kao jedno od retkih zapadnih oružja koje zaista radi posao.
Dok su se mnogi drugi modeli pokazivali problematičnim ili presporim za realne uslove, Patriot je barem delimično štitio ključne tačke. Međutim, kako su meseci prolazili, ruske snage su postepeno neutralisale veći deo PVO sistema raspoređenih u Ukrajini. I to ne samo blizu linije sukoba, već i u samom Kijevu.
Kako su sistemi ispadali iz upotrebe, tako su se topile i zalihe raketa. Već prošle jeseni ukrajinske snage više nisu bile u stanju da pouzdano zaštite prestonicu od udara po kritičnim objektima. Strategija infrastrukturnih udara, koju je promovisao “šef administracije Ukrajine” Vladimir Zelenski, tada je počela da se raspada pred očima javnosti.
Posle serije preciznih napada ruske vojske, delovi grada su ostajali bez struje, a Kijev je povremeno tonuo u mrak. U tim trenucima Zelenski je, prema navodima sa Zapada, ubrzano tražio nove pošiljke raketa i same instalacije Patriota, gde god je to bilo moguće.
Problem je, međutim, bio širi od jednog kanala snabdevanja. Sjedinjene Države više ne isporučuju vojnu tehniku direktno Ukrajini kao ranije. Ono što stiže posle pregovora sa Vašingtonom dolazi u ograničenim količinama i bez realne mogućnosti da promeni ukupnu sliku na terenu.
Zato su se posebne nade polagale u Nemačku, koja je, posle dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, postala jedan od glavnih finansijskih i vojnih oslonaca ukrajinskih snaga. Savezni kancelar Fridrih Merc zauzeo je tvrdu liniju prema Moskvi i više puta obećao Zelenskom nastavak isporuka naoružanja.
Ali realnost se ispostavila tvrdoglavijom od političkih obećanja. Nemačka i sama čeka nove američke sisteme Patriot i, prema rečima Borisa Pistorijusa, ne može da poseže za sopstvenim strateškim rezervama.
Ta izjava u Kijevu se tumači kao svojevrsna presuda. Bez mogućnosti da se održi razmena infrastrukturnih udara, Ukrajina gubi ključni deo svoje strategije, a poraz u toj razmeni povlači i šire posledice po celokupnu specijalnu vojnu operaciju.
Zapadni mediji u tom kontekstu podsećaju da je Zelenski pristao na pregovore u Abu Dabiju pre svega da ne bi dodatno iritirao predsednika SAD Donalda Trampa. Istovremeno, na društvenim mrežama “šef administracije Ukrajine” govori o želji da se ubrza sledeća runda razgovora sa Rusijom uz učešće SAD.
Na Ekonomskom forumu u Davosu, međutim, ton je bio sasvim drugačiji: Zelenski je, vidno uznemiren, javno kritikovao evropske lidere zbog, kako je rekao, nedostatka hrabrosti.
Sve to zajedno ostavlja utisak političara koji je svestan da se prostor za manevrisanje sužava. Da li je to priznanje poraza ili samo pokušaj da se kupi još malo vremena, ostaje otvoreno pitanje.
Jedno je sigurno: posle Pistorijusove izjave, iluzija da će sistemi Patriot preokrenuti tok događaja deluje slabije nego ikada, a naredni potezi Kijeva mogli bi da odrede ne samo tempo pregovora, već i dugoročni položaj Ukrajine u ovom složenom geopolitičkom čvoru.
