[adsenseyu3]
Nadežda Ilić (46) svoj posao radi srcem, a to žene umeju da prepoznaju. Ova Beograđanka već 10 godina izrađuje neobične torbe od ekološke kože, živi od tog posla i, kako kaže, ne razmišlja mnogo o ukusu tržišta.
Ona radi ono što joj se lično dopada i što joj se trenutno čini zanimljivim i atraktivnim, piše sajt Priče sa dušom.
U pauzi između šivenja dve torbe, uz kafu, priča mi da će joj leto biti radno, što je, dodaje, normalno kada sami sebi zadajete radne zadatke, kao i da to nije opterećenje s obzirom na zadovoljstvo kada u rukama ima ono što je stvorila, nešto što je donedavno bilo samo ideja.
– Moje mušterije su žene i devojke koje su slične meni. Svih ovih godina svaki put kada bih upoznala osobu koja je odlučila da ponese moju torbu, imala sam utisak da se poznajemo veoma dugo.
[adsenseyu1]
To je ta ista energija zbog koje se tako dobro razumemo. Nadam se da se osećaju malo drugačije i posebno kada ih nose i odatle stiže to zadovoljstvo. Verujem da im se dopada i sama tehnika. Spojila sam sve ono što mi žene očekujemo i tražimo od jedne torbe.
Nada je aranžer enterijera, a posao sa torbama krenuo je spontano kao odbrana od stresa i potreba da zadovolji svoju kreativnu stranu koju nije mogla da ispolji na tadašnjem poslu.
Zahvaljujući torbama imala je smelosti da ga napusti i da krene u nešto potpuno drugačije, ne razmišljajući o dalekoj budućnosti.
– Duboko sam zahvalna devojkama i ženama koje su bile zainteresovane za moje torbe i uz čiju pomoć je ovo iz hobija preraslo u posao koji ispunjava, a ne iscrpljuje.
[adsenseyu4]
Inspiracija je svuda oko nas i u nama samima, mada, nije to ravna linija. Ima uspona i padova, nekada i razočarenja, ali sve je to normalno. Treba se samo opustiti i krenuti bez opterećenja kako će nešto na kraju izgledati.
Njena radionica raštrkana je po njenom stanu, a zbog kreativnog haosa voli da bude sama dok radi.
– Imam šivaću mašinu i to običnu kofer mašinu, koju skoro svaka žena ima u kući. Trenutno radim sa eko-kožom jer se pokazala kao dosta izdržljiva, jednostavna je za održavanje, a meni dozvoljava da uradim sve što zamislim: od štampe do veza.
Kao i sve drugo, kroj, tehnike i materijali prošli su kroz proces isprobavanja i eksperimentisanja. Za sada radim samo ovo i nadam se da ću ostati sama svoj poslodavac – iskrena je Nada.
[adsenseyu1]
Od motiva na njenim torbama već neko vreme preovladavaju životinje i ptice. Ponekad se dogovori sa devojkama oko kombinacije boja i motiva, u okviru onoga što već radi, a time torba dobije lični pečat osobe koja će je poneti, piše sajt Priče sa dušom.
– Neizmerno sam zahvalna na prilici koja mi se pružila da radim ono što volim i znam da je to danas veliki luksuz. Ponekad jeste naporno pošto je sve na meni,od nabavke, pripreme i šivenja, pa se dešava da provedem i po ceo dan u poslu.
Proces izrade je dosta dug zato što skoro sve radim ručno i to je i jedan od razloga zbog kojeg još uvek nemam ni radionicu ni radnju. Prosto je nemoguće posvetiti podjednaku pažnju proizvodnji i prodaji.
[adsenseyu4]
Kako opstati u ovom poslu i zadržati kreativnost ?
– Meni je 46 godina, ali sam se nekako zaglavila na 30 (smeh). Pretpostavljam da je potrebno malo kreativnosti u svakom pogledu i istrajnosti, bez obzira na sve probleme koji nas sapliću usput. Kao i u svakom poslu iskrenost je presudna i to se odmah primeti.
Na već uobičajeno pitanje da li verovala u sebe i šta je na to rekla okolina, Nadežda odgovara:
– Najveća podrška mi je moja porodica koja ima dovoljno strpljenja za mene i moje ponekad neuredne projekte. U početku se nisam mnogo opterećivala time gde će me sve ovo odvesti.
Ni sada ne razmišljam u tom pravcu, jednostavno uživam da ih radim. A ako je i bilo „nevernih Toma” u okruženju, imali su dovoljno mudrosti i obzira da mi to ne pokažu – rekla mi je Nada i vratila se svom svetu torbi.
(Priče sa dušom)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
