Potezi Prištine zavise od preporuka sa Zapada, pre svega iz Amerike. Tako su i prekinuli briselske pregovore. Zapravo, Beograd samo formalno razgovara sa Prištinom, a zapravo su ovo pregovori Beograda i Zapada.
Priština je prvi put od kako je 2013. godine započet dijalog sa Beogradom posredstvom Evropske unije, Briselu rekla: Ne!
Šef delegacije Kosova u tehničkom dijalogu sa Beogradom Avni Arifi odbio je poziv Evropske unije za učešće na planiranom dvodnevnom sastanku, koji je trebalo da počne danas. Kao formalan razlog Priština je navela želju da razgovara o sprovođenju sporazuma o energetici i zajedničkom upravljanju granica, a ne samo o ZSO.
[adsenseyu1]
Manipulisanje Prištine briselskim sporazumom nije od juče, a otvorena je i dilema da li su i postignuti dogovori samo mrtvo slovo na papiru. Ali sada je ključno pitanje kada će se obelodaniti da je sporazum propao.
Priština i pored odbijanja da ode na pregovore i dalje potencira da ovo nije odustajanje, već upozorenje drugoj srani da se „uozbilji“. EU o tome ima vrlo mlak stav, gotovo i nikakav, a u određenim krugovima se smatra da je odbijanje američkog „non pejper“ predloga od strane Beograda u stvari bila poruka Prištini da ne ide u Brisel.
Politikolog iz Prištine Nedžmedin Spahiu uveren je da odluku o neodlasku u Brisel, Priština nije donela sama.
„Temu o ZSO Priština čuva kao zadnji kompromis koji bi došao ako Srbija prizna nezavisnost Kosova. I zato žele da pre toga reše druga otvorena pitanja. To je i razlog njihovog neodlaska u Brisel“, navodi naš sagovornik.
Na podsećanje da je ZSO na svim sastancima bila tema, te da nije jasno zašto je baš sada zbog toga Priština odustala, Spahiu objašnjava da im je tako sugerisano od strane Zapada. A još je konfuznija situacija na strani Prištine jer je iz kosovskog parlamenta povučena Platforma o pregovorima sa Beogradom, zbog unutrašnjih političkih nesuglasica.
„Treba imati na umu da Priština nema viziju kako će ceo ovaj proces dovesti do kraja. Njihovi stavovi zavise od preporuka koje dolaze sa Zapada, pre svega iz Amerike, tako da je zbog toga teško pregovarati sa Beogradom. Zapravo Beograd samo formalno razgovara sa Prištinom a u suštini su ovo pregovori Beograd i Zapada“, objašnjava Spahiu.
On zaključuje da Beograd ne može da pobedi u ovoj situaciji i da bi što pre trebalo da prizna Kosovo.
Pod pretpostavkom da je ovo konačno „ne“ Prištine briselskom dijalogu, postavlja se pitanje da li to znači da se stvari vraćaju na početak i pod patronat Ujedinjenih nacija?
Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka, smatra da to ne bi opet nikuda odvelo.
Mislim da ne postoji velika mogućnost da se to vrati u UN jer postoje jaki veto igrači sa obe strane, što bi značilo da bismo došli u stanje zamrznutog konflikta koji ne vodi do finalnog rešenja“, kaže Surlić.
Komentarišući odluku Prištine da ne ode u Brisel, Surlić navodi:
„Što se tiče Brisela i Berlina, oni imaju jasne stavove da sve dogovoreno u Briselu treba sprovesti. To se, međutim, ne uklapa u koncept Prištine, koja u saglasnosti sa Vašingtonom želi da ponudi ZSO kao rešenje za finalni sporazum Beograda i Prištine. Takođe, treba imati na umu i aktuelnu situaciju između Nemačke i Amerike, gde je došlo do zahlađenja odnosa, a koja se verovatno održava i na Kosovo. Nije sporno da i Vašington i Berlin imaju isti stav kad je u pitanju kosovska nezavisnost, ali više nemaju jasnu koordinaciju i usaglašenost kako i na koji način treba da se dođe do finalne normalizacije odnosa Prištine i Beograda“, zaključuje naš sagovornik.
(Sputnjik)
