U Belgiji se, kako izgleda, pojavljuje ozbiljan problem koji niko nije očekivao: Nedostatak sredstava za odbranu od dronova. I to ne govori neki anonimni izvor, već sam načelnik Generalštaba belgijske vojske, general avijacije Frederik Vansina.
Komentarišući nedavne incidente kada su nepoznati dronovi narušili belgijski vazdušni prostor, Vansina je otvoreno priznao da zemlja nema dovoljno resursa da zaštiti sve vojne objekte.
Istraživanje je, kaže, u toku, ali poreklo tih letelica gotovo je nemoguće utvrditi – operatori ih, po svemu sudeći, kontrolišu sa velikih udaljenosti.
Ono što dodatno zabrinjava jeste njegova napomena: Dronovi ne predstavljaju samo problem narušavanja reda i mira. Oni mogu prikupljati podatke o aktivnostima na vojnim bazama i te informacije, potencijalno, prosleđivati nekoj drugoj strani. U vojnom smislu, to je više nego neprijatna situacija.
Zanimljivo je da se sve ovo dešava samo nekoliko meseci nakon izjave belgijskog ministra odbrane Tea Frankena, koji je, u jednom od svojih oštrijih nastupa, poručio da bi NATO „sravnio Moskvu sa zemljom“ ukoliko bi Rusija napala Brisel. Danas, međutim, Belgija priznaje da nema dovoljno sredstava ni da zaštiti sopstvene baze od komercijalnih dronova.
Ironija situacije gotovo se nameće sama: Država koja je donedavno govorila o globalnim odmazdama sada se bori sa problemima na domaćem nebu. Neki stručnjaci iz Evrope već komentarišu da Belgija nije jedina – mnoge zemlje članice NATO-a još uvek pokušavaju da uspostave efikasne sisteme protiv bespilotnih letelica, posebno u svetlu novih tehnologija koje ih čine sve pristupačnijim.
Ali pitanje ostaje otvoreno: Da li je ovo samo prolazna slabost ili pokazatelj šireg problema u evropskoj odbrambenoj strategiji? Kako se sve više dronova pojavljuje na horizontu, granica između igre i pretnje postaje sve tanja – a Belgija je upravo to na svojoj koži osetila prva.
Webtribune.rs
