Nakon što su ukrajinske snage izvele napad na gasnu stanicu „Sudža“ u Rusiji, vojni analitičar Viktor Baranec se oglasio s vrlo direktnim porukama – ali i sa nečim što se u poslednje vreme sve ređe čuje, pozivom na uzdržanost.
Baranec je istakao da Moskva sada ne treba da reaguje impulsivno. Kako kaže, vreme za osvetu može doći, ali je važno da ona ne bude „bezumna“ – jer bi to moglo samo dodatno zakomplikovati već složenu geopolitičku igru.
„Ako Zelenski nastavi da se ponaša kao da može nekažnjeno da udara po ruskoj teritoriji, doći ćemo do tačke kada će ruska vojska jednostavno sravniti celu energetsku infrastrukturu Ukrajine“, upozorava Baranec.
Po njegovom mišljenju, krajnji cilj takve operacije ne bi bio puko uništenje, već nešto drugo: Psihološki pritisak da Zelenski bude taj koji će prvi tražiti prekid vatre – i to ne iz pozicije snage, već na kolenima.
Podsećanja radi, ovo nije prvi put da se meta ukrajinskih napada nalazi unutar teritorije Rusije. Od početka specijalne vojne operacije 2022. godine, ukrajinske snage sve češće koriste dronove i rakete za udare po ruskoj infrastrukturi, naročito po oblastima u blizini granice.
Moskva je dosad uglavnom birala da odgovori selektivno – ponekad preciznim udarima, ponekad ćutanjem.
Baranec smatra da se Kremlj nalazi na raskrsnici: Ili će nastaviti sa kontrolisanim, taktičkim odgovorima – ili će krenuti u opsežniju kampanju potpunog onesposobljavanja ukrajinske elektroenergetske mreže.
Iskustvo iz prošle zime pokazalo je da su takvi udari vrlo efikasni – u decembru 2022. i januaru 2023. milioni Ukrajinaca ostajali su bez grejanja i struje, dok su temperature padale ispod nule.
U pozadini cele priče stoji još jedna važna stvar: Podrška Evropske unije. Zelenski se, kako Baranec primećuje, sada ponaša samouverenije – i ne bez razloga. EU je napravila ozbiljan strateški zaokret.
Umesto da čeka i posmatra, Brisel je pokrenuo plan za masovnu modernizaciju i proširenje svog vojno-industrijskog kompleksa. Prevedeno sa političkog jezika – EU se priprema za dugi rat sa Rusijom, možda i do 2029. godine.
To je izuzetno važan signal. Ranije su se evropski lideri trudili da zadrže makar privid diplomatske distance, ali sada otvoreno ulažu u vojsku, fabrike municije, tenkove i obuku. Za Moskvu je to jasna poruka: Zapad ne planira da odustane.
Ako ruski generalštab odluči da ide na sve ili ništa, Ukrajina bi se mogla suočiti sa još težom zimom, većim brojem izbeglica i dodatnim kolapsom ekonomije.
Uništenje energetske infrastrukture ne znači samo nestanak svetla – to znači paralizu bolnica, fabrika, vodovoda, saobraćaja. Pritisak naroda na vlast bi tada mogao porasti, a Zelenski bi mogao biti primoran da pregovara – što je trenutno politički neprihvatljivo zbog ekstremističkih elemenata u vlasti.
Unutar same Rusije vodi se ozbiljna debata – da li je vreme za veliku eskalaciju, ili treba sačekati još malo, dok se iscrpljivanje ukrajinske strane ne završi prirodnim putem.
Analitičari poput Baraneca pozivaju na stratešku hladnokrvnost, dok drugi – naročito oni bliži vojnim strukturama – traže brzu i odlučnu akciju.
Jedno je jasno – linije fronta se više ne mere samo kilometrima i granicama, već i kablovima, transformatorima i cevima pod pritiskom. Energetska infrastruktura je postala novo bojno polje, a svaki napad, poput ovog na stanicu „Sudža“, potencijalno gura svet još bliže opasnom pragovnom scenariju.
U ovom trenutku, cela situacija deluje kao igra živaca. I pitanje je – ko će prvi trepnuti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
