Nedostatak obaveštajnih podataka o užem krugu Si Đinpinga frustrira zvaničnike Bajdenove administracije koji se bore da preduprede naredne korake Pekinga.
Ti zvaničnici, koji su tražili da ostanu anonimni usled razgovora o osetljivim temama, kažu da Kina postaje sve teža meta. Raste potražnja za informacijama oko Sijevog donošenja odluka, dok se tenzije sa SAD pojačavaju oko mnogih pitanja, od Tajvana do visoke tehnologije.
Ta realnost dolazi nakon što su zvaničnici i Trampove i Bajdenove administracije rekli da su iznenađeni brzim potezima Pekinga da konsoliduje kontrolu nad Hongkongom, demonstrira vojnu moć preko Južnog kineskog mora, ograničava istrage o poreklu kovid 19, potkopava kineske kompanije javnosti u SAD i pojačavaju hakovanje protivnika, piše Blumberg.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Sadašnji i bivši zvaničnici naglašavaju da su se američke špijunske agencije dugo borile da pruže uvid koji kreatori politike traže o Kini. Prepreke sa kojima se suočava američka obaveštajna zajednica su duboko ukorenjene — Peking je naneo značajnu štetu američkim špijunskim mrežama u Kini pre Sijevog predsedavanja, čak i one osnovne, uključujući kontinuirani nedostatak govornika mandarinskog kineskog.
„Naša ljudska špijunska mreža zaostaje decenijama“, rekao je bivši savetnik za nacionalnu bezbednost.
Džon Bolton je u intervjuu na pitanje o Kini kazao da se nikada ne oseća da ima dovoljno obaveštajnih podataka.
„Uvek sam voljan da čujem više, nikad nisam zadovoljan. Nijedan donosilac odluka ne bi trebalo da bude.“
Dok Bajdenova administracija više nastoji da preusmeri svoju spoljnopolitičku strategiju ka suprotstavljanju Kini, direktor Centralne obavještajne agencije Bil Barns je prošlog mjeseca najavio stvaranje ‘Misije Kineskog Centra’ kako bi se fokusirao na „sve više neprijateljsku kinesku vladu“.
Neki od ljudi sa kojima je Blumberg razgovarao rekli su da su takve najave više simbolične nego suštinske i da ih treba potkrepiti povećanjem potrošnje i osoblja kako bi imali kredibilitet. Zvaničnici CIA su odbili da komentarišu.
Nekoliko sadašnjih i bivših zvaničnika kaže da se problem sa nedostatakom američkih obaveštajnih podataka pogoršava, što je problem koji dolazi kada 68-godišnji Si pokušava (i uspeva) da učvrsti svoje nasleđe zajedno sa bivšim liderima Mao Cedungom i Deng Sjaopingom na ključnom sastanku Komunističke partije u Pekingu.
Taj skup, jedna od poslednjih prepreka pre nego što će Si verovatno obezbediti treći mandat na čelu stranke sledeće godine, odvija se uz malo uvida SAD u neka osnovna pitanja, kao na primer, ko će biti njegov eventualni naslednik. I to dolazi nakon nekih visokoprofilnih obaveštajnih kritika o drugim temama, uključujući neuspešna procena brzog preuzimanja vlasti talibana u Avganistanu.
Kritike na račun obaveštajnih informacija o Kini najviše utiču na CIA, koja ima primarnu odgovornost za regrutovanje špijuna i koja je videla da je njena mreža ozbiljno oštećena pre više od jedne decenije, i to najviše kontraobaveštajnim naporima Pekinga.
Te napore detaljno je opisao Njujork tajms 2017. godine, koji je rekao da je Kina pogubila čak desetak američkih izvora, a da su ostali zatvoreni, što je predstavljalo jedno od najgorih udara na američke špijunske mreže.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan osudio je stvaranje „Misije Kineskog Centra“ od strane CIA kao „tipičan simptom hladnoratovskog mentaliteta“. SAD „treba da posmatraju razvoj Kine i naše odnose u objektivnom i racionalnom svetlu i prestane da čini stvari koje su štetne za međusobno poverenje i saradnju“, dodao je on.
Ali za vodeće „potrošače“ obaveštajnih podataka u Bajdenovoj administraciji – grupu koja uključuje najviše visoke zvaničnike sa pristupom visoko poverljivom dnevnom izveštaju predsednika – snažniji zaokret ka Kini se ne dešava dovoljno brzo. Prošle nedelje Pentagon je rekao da sada vidi da kineski nuklearni arsenal raste brže nego što se predviđalo, što je poslednja u nizu pojačanih procena globalnih ambicija Pekinga.
Fokus sa devet lidera na jednog
Sijevi sveobuhvatni napori da promeni kinesku unutrašnju politiku i konsoliduje svoju kontrolu takođe su uzeli danak na američke obaveštajne službe. Prelazak sa sistema „kolektivnog“ rukovodstva pod bivšim predsednicima Đijang Ceminom i Hu Đintaom ka sistemu kojim dominira Si znači da je CIA morala da pređe sa fokusa na unutrašnje krugove od sedam ili čak devet najviših lidera na, zapravo, samo jednog.
Čak i pre Sija, kineski politički sistem je bio veoma tajnovit i organizovan korišćenjem sistema „pećnih cevi“ gde informacije teku do najviših lidera, ali se retko šire unutar sistema. Kinesku akademiju, medije i organizacije civilnog društva blisko kontroliše vlada, što dodatno otežava izazov izveštavanja o zemlji.
Oni koji imaju uvid u obaveštajne podatke često ne prepoznaju ozbiljnost ovih izazova. Bivši američki zvaničnici su objasnili i da možda imaju nerealna očekivanja o tome koji se zaključci mogu izvući iz bilo koje sirove obaveštajne podatke prikupljene na terenu.
Zašto je Kina tvrda meta
Uprkos istoriji Kine kao „tvrde mete“ za prodiranje CIA, agencija postoji upravo da bi prevazišla takve izazove, bilo da se radi o dešifrovanju vođstva Al Kaide ili režima Kim Džong Una u Severnoj Koreji.
Štaviše, agencija je bila u stanju da pruži značajne uvide u gornji deo kineskog političkog sistema još pre deset godina, rekao je jedan bivši obaveštajni zvaničnik. Njena sposobnost da prodre u kinesko rukovodstvo vremenom je oslabila, ali trenutna sposobnost agencije da to učini je i ograničenija, rekao je taj zvaničnik.
Drugi bivši zvaničnik rekao je da bi, ako bi on danas sedio u Situacionoj sobi Bele kuće, njegovi prioritetni zahtevi obaveštajne zajednice bili usredsređeni na: projekcije za jačanje kineske mornarice; sajber i sposobnosti veštačke inteligencije; Sijevi planovi za Tajvan i bolje obaveštajne podatke o strategiji Pekinga za Južno kinesko more. Ova osoba je rekla da Trampova Bela kuća takođe nema dobre obaveštajne podatke o kineskoj strategiji prema Vijetnamu, Indiji i Severnoj Koreji.
U delimično redigovanom izveštaju Obaveštajnog odbora Predstavničkog doma iz septembra 2020. zaključeno je da američke špijunske agencije nisu uspele da se izbore sa višestrukim izazovima koje je postavila Kina i da su bile previše fokusirane na tradicionalne mete kao što su terorizam ili konvencionalne vojne pretnje.
Konflikt Kine i Tajvana
Vodeća briga sada je pitanje da li bi Si izvršio invaziju na Tajvan, ili bi možda pokušao da zauzme manja ostrva pod kontrolom Tajvana, što bi se smatralo značajnim testom zapadne odlučnosti. General Mark Mili, predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova, prošle nedelje je ponovio svoje mišljenje da je malo verovatno da će Kina zauzeti Tajvan silom u naredna 24 meseca.
Kineski državni mediji pokušali su da utišaju onlajn špekulacije da bi sukob sa Tajvanom mogao biti neizbežan. „Si je poslao kontradiktorne signale Tajvanu“, rekla je Boni Glejzer, direktorka programa za Aziju u Nemačkom Maršal fondu Sjedinjenih Država. „Teško je razdvojiti koje signale Si šalje partijskoj eliti, koje domaćoj publici a koje publici na Tajvanu ili SAD-u“.
Za sada, analiza obaveštajne zajednice se više oslanja na „induktivno rezonovanje“ o tome da li bi invazija bila u skladu sa Sijevim ciljevima, nego na sirove obaveštajne podatke o stavovima kineskog lidera. Bivši zvaničnici su objasnili da oporavak od kineske demontaže CIA-ine mreže u Kini uključuje višegodišnji proces koji uključuje regrutovanje i uključivanje novih sredstava, praćen sistematskim povećanjem pristupa osetljivim informacijama. To je verovatno još uvek u toku, kažu iz zajednice.
Rešavanje problema izvan Kine
Burns je takođe nagovestio jedno potencijalno rešenje za probleme agencije.
Šef CIA je rekao za NPR da agencija razmatra da li da rasporedi kineske specijaliste na lokacije van Kine, prateći pristup koji je korišćen za suprotstavljanje sovetskom uticaju u Hladnom ratu. Jedan od bivših zvaničnika rekao je da su napori učinjeni delimično u nadi da će inostrane destinacije pokazati plodnije okruženje za zapošljavanje od pomno nadgledanih ulica Pekinga.
Ali ta strategija je više dugoročno rešenje. Kratkoročno gledano, zvaničnici moraju da se pripremaju za još brzih poteza koji su odlikovali Sijevo vođstvo poslednjih godina, a da ne znaju šta bi oni mogli biti. Bolton, koji je služio pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom, rekao je da to znači da će zvaničnici morati da igraju ruku koju sada drže, da na najbolji način iskoriste ono što imaju, čak i ako te informacije imaju praznine koje se vremenom povećavaju.
(vijesti)
