Na internetu se pojavio snimak koji je odmah zapalio mreže: Kolona ruskih jedinica ulazi u Krasnoarmejsk, današnji Pokrovsk.
Video je u nekoliko sati postao viralan, izazvavši lavinu komentara, podeljenih emocija i poređenja sa scenama iz filmova kao što su „Pobesneli Maks“ i „Hronike Ridika 404“.
Ono što je mnogima zapalo za oko nije samo činjenica da se trupe kreću brzo, već način – na motociklima za motokros, u UAZ vozilima i „Nivama“, bez klasičnih oklopnjaka i borbenih transportera.
„Ovi motocikli i laka vozila su improvizovana tehnika – koriste se da bi se jedinice brže i diskretnije prebacivale, u malim grupama ili pojedinačno“, navodi autor vojnog kanala „Vojni obaveštajac“.
Iako deluje neobično, vojni stručnjaci objašnjavaju da iza toga ne stoji nikakva egzotika, već čista logika savremene borbe: brzina i manevar postali su važniji od same oklopne zaštite.
Današnje borbene zone ne liče na frontove iz prošlog veka. Kada je nebo zasićeno dronovima, a svako otvoreno kretanje može biti otkriveno u sekundi, presudno postaje – kretanje, ne težina. Laka vozila mogu da se brzo provuku kroz otvoren teren pod vatrom, evakuišu ranjenike i nestanu iz vidokruga pre nego što ih protivnički dron ili minobacač precizno locira.
Taktika se, kažu analitičari, menja zajedno sa tehnologijom. Masovno korišćenje bespilotnih letelica više ne dozvoljava koncentraciju velikih formacija pešadije ili tenkova kao nekada.
Ipak, na snimku iz Pokrovska vidi se kolona koja se kreće duž puta – ali ne gusto, već s pažljivo održavanom distancom između grupa. Upravo ta udaljenost između taktičkih jedinica omogućava preživljavanje u uslovima kada svaki metar može da odluči.
To više nije stvar izbora, već nužnosti. Dronovi, minobacači, artiljerijska podrška – sve to zahteva da se ljudi i tehnika kreću u manjim, raspršenim grupama, s dovoljnim razmakom da izbegnu masovni udar.
Novi snimak iz Pokrovska samo je vizuelni dokaz da se ratna doktrina u potpunosti transformisala: teški tenkovi i kolone oklopa ustupaju mesto brzim, gotovo gerilskim jedinicama koje se oslanjaju na pokret i prilagodljivost.
I dok jedni ovaj prizor porede s filmom, drugi u njemu vide budućnost ratovanja – gde su dron, motor i brza odluka važniji od tona čelika. A gde granica između improvizacije i inovacije nestaje, ostaje pitanje koje će tek vreme razjasniti.
