Snimci koji su svakodnevno pristizali iz šestonedeljnog rata u Nagorno-Karabahu bili su jezivo nalik jedan drugom.
Ptičja perspektiva rovova u kojima se jedva naziru siluete vojnika, nišan koji se pomera prema njima, zatim kratka eksplozija i oblak dima. Dim se razilazi, na tlu se ne miče više niko. Rez.
Iako ni blizu nisu novost na bojnom polju, udari dronova na jermenske položaje, kojima su uništavali i ljudstvo i oklopne snage i protivvazdušne položaje, bili su ogromna strateška prednost za Azerbejdžan u tom relativno kratkom ratu.
To je ujedno bio i prvi veći oružani sukob koji je definitivno pokazao koliko je savremeno bojno polhe transformisano i koliko dronovi preuzimaju sve veći deo konvencionalnog ratovanja, kojim je dosad dominiralo vazduhoplovstvo kombinovano sa kopnenim bitkama.
Sa pokretnih traka širom sveta svakodnevno silazi sve veći broj sve raznolikijih i relativno jeftinih dronova koji državama mogu doneti mogućnost borbenog delovanja iz bazduha po ceni koja iznosi samo nekoliko procenata tradicionalnog vazduhoplovstva. I ujedno ne izlažu opasnosti od pogibije pilote.
Azerbejdžan je u ratu koristio svoju flotu dronova, kupljenu od Turske i Izraela, da nadgleda i potom uništava oružane sisteme Jermena, čiji sistemi protivvazdušne odbrane, a najčešće je bilo reč o starijim, sovjetskim sistemima, naprosto nisu bili prilagođeni takvoj vrsti napada i bilo ih je nemoguće sačuvati.
Iako je rat na Kavkazu čak potegao i dosad nezamislivu debatu – da je tenk kao dominantno oružje stvar prošlosti – postoje stručnjaci koji smatraju da nismo još došli do te tačke.
Franc-Stefan Gadi sa Instituta za strateške studije rekao je za Vorld politiks rivju da tradicionalna vojna oprema poput tenkova i oklopnih vozila neće postati prevaziđena, bar ne još, ali da je kavkaški rat demonstrirao sve veću važnost korišćenja naoružanih dronova u kombinaciji sa drugim naoružanjem i kvalitetnim pešačkim snagama te, još važnije, „eksponencijalni rast mogućih negativnih posledica za sve one koji se ne okrenu takvom pristupu u budućim ratovima“.
Upravo to se, izgleda, dogodilo u Nagorno Karabahu, smatraju analitičari Vašington posta.
Jermenija je bila zadovoljna zadržavanjem statusa kvo, koji bi joj omogućio zadržavanje teritorija. Ali, Azerbejdžan se okrenuo kupovini novog naoružanja, što je uključivalo i flotu truskih dronova Bajraktar TB2, te izraelske „kamikaza dronove“, koji su dizajnirani tako da mogu da dugo vremena kruže nad ciljanim područjem pre nego što se obruše na metu.
„Dronovi malim državama omogućuju vrlo jeftin pristup taktičkoj avijaciji i precizno navođenom naoružanju, što im daje opciju da uništavaju puno skuplju opremu neprijatelja, kao što su tenkovi i protivvazdušni sistemi“, rekao je za Vašington post Majkl Kofman, vojni analitičar i direktor za proučavanje Rusije u tink-tenku CNA. „Vazduhoplovstvo je vrlo skupa stvar. A dronovi daju mogućnost vazdušnih udara puno manjim i puno siromašnijim nacijama“, dodao je.
U prvoj fazi razvoja oružanih dronova dominirale su tri države – SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Izrael. Amerikanci i Britanci oslanjali su se na američke Predatore i Reapere, dok je Izrael razvijao sopstvenu tehnologiju i do 2011. godine to su bile jedine tri države s napadnim dronovima.
Međutim, između 2011. i 2019. godine još 18 država nabavilo je bespilotne letelice s naoružanjem, prema navodima Foreign Affairsa, od čega je njih 11 svoje primerke kupilo samo od jedne države – Kine. Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat, Saudijska Arabija, Irak, Nigerija – sve su te zemlje navodno od Kine nabavile letelice „Wing Loong“ i seriju CH.
U sledećem talasu u zadnjih pet godina došlo je do još veće globalne proliferacije, pri čemu su svoje dronove počeli razvijati Turska i Pakistan. Posebno je Turska počela masovno koristiti dronove, najviše protiv kurdskih separatista. Očekuje se da će se sve veći broj zemalja uključiti u ovu utrku, posebno kada se uzme u obzir da su neki vrlo aktivni igrači u industriji naoružanja dosad bili vrlo neprimetni – konkretno Rusija i Indija.
Što se tiče našeg regiona, piše Jutarnji list, iako je Hrvatska prilično spora u implementaciji dronova, neke njene komšije, konkretno Srbija, nisu. Srbija je nedavno od Kine kupila šest borbenih dronova i u pregovorima su s Turskom o kupovini njihovih bespilotnih letelica „Bayraktar TB2“.
„Svakako ćemo u budućnosti kupovati više bespilotnih letelica, i to sve zavisi od dogovora s Turskom“, potvrdio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u oktobru.
Ko se naoružava dronovima?
Italija: SAD je odobrila prodaju MQ-9 Reaper dronova.
Velika Britanija: Bespilotne letelice Reaper iz SAD-a 2007. godine i naoružane 2008. godine. Velika Britanija je 2016. najavila kupovinu još 10 Reapera.
Španija: U 2015. SAD su odobrile prodaju naoružanih bespilotnih letelica Reaper Španiji.
Francuska: Takođe ima naoružane verzije bespilotnih letelica MQ-9 Reaper koje isporučuju Sjedinjene Države.
Grčka: NEUROn UCAV javno je prikazan u junu 2016. godine
Turska: Želi da se takmiči sa glavnim izvoznicima dronova kao što su SAD, Izrael i Kina.
Srbija: Model koji je odabrala srpska vlada bio je kineski Wing Loong CH-92A
(jutarnji list)