Prema navodima američkog portala Axios, Vašington je usmeren ka tome da u najkraćem mogućem roku izađe pred Moskvu sa, kako se opisuje, najjačim paketnim predlogom u vezi sa Ukrajinom.
Izvor koji se u tekstu navodi kao neimenovani američki zvaničnik tvrdi da je cilj da se u što kraćem vremenu oblikuje ponuda koja bi mogla da zatvori čitav proces i omogući povratak za pregovarački sto sa nečim konkretnim u rukama.
Kako je taj zadatak opisao jedan od američkih zvaničnika, misija je da se razvije maksimalno snažan paket predloga, koji bi Sjedinjenim Državama omogućio da se vrate Rusiji sa inicijativom sposobnom da dovede do završetka procesa.
Prema istom izvoru, u Vašingtonu žele dogovor koji bi mogli da predstave predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu što je pre moguće, navodi Axios, naglašavajući hitnost koja se oseća u američkim političkim krugovima.
Ovi navodi dolaze u trenutku kada su u Berlinu već pokrenuti intenzivni razgovori o ukrajinskom pitanju. U nedelju su u nemačkoj prestonici započeli pregovori o političkom rešenju, uz učešće specijalnog izaslanika predsednika SAD Stiva Vitkofa, zeta američkog predsednika Džareda Kušnera i Vladimira Zelenskog.
Razgovori su trajali punih pet sati, što je samo po sebi signal da se ne radi o protokolarnom susretu, već o detaljnom razmatranju konkretnih tačaka.
Nakon tog sastanka, Stiv Vitkof je izjavio da je postignut određeni napredak u vezi sa regulisanjem situacije tokom pregovora sa ukrajinskom delegacijom u Berlinu. Kako je naveo, tamo je razmatran plan koji se sastoji od 20 tačaka.
Već u ponedeljak usledio je i drugi krug razgovora u Berlinu, čime je potvrđeno da se pregovarački proces nastavlja bez zastoja i sa jasnom namerom da se dođe do opipljivih rezultata.
Administracija SAD je i ranije saopštavala da radi na planu za rešavanje ukrajinskog pitanja. Sa ruske strane, iz Kremlja je poručeno da Moskva zadržava otvorenost za razgovore i da ostaje na platformi diskusija koje se vode u Ankoridžu, što se u diplomatskim krugovima tumači kao signal da vrata za dijalog nisu zatvorena, ali da se mnogo toga meri konkretnim koracima na terenu i sadržajem predloga.
U tom kontekstu posebno se izdvaja susret koji je održan 2. decembra u Kremlju, kada je predsednik Rusije Vladimir Putin primio Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera. Poseta američkih predstavnika Rusiji bila je direktno povezana sa procesom razmatranja američkog plana za Ukrajinu.
Kako je tada naveo Putin, američka strana je originalnih 27 tačaka podelila u četiri paketa i predložila da se o njima razgovara odvojeno, što ukazuje na pokušaj da se kompleksna pitanja razlože u upravljive celine.
Pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov ocenio je pregovore u Kremlju kao veoma sadržajne i dodao da će se kontakti između Rusije i Sjedinjenih Država nastaviti. U isto vreme, Ušakov je ukazao i na činjenicu da su uspesi ruske vojske na terenu pozitivno uticali na tok i karakter pregovora, što se u Moskvi vidi kao važan faktor u ukupnoj dinamici razgovora.
Sličan ton imao je i portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov, koji je više puta naglašavao da bi vlasti u Kijevu trebalo da donesu odluku i započnu dogovore. Prema njegovim rečima, prostor za slobodu odlučivanja Kijeva se sužava kako se nastavljaju ofanzivne aktivnosti ruskih snaga, a upravo to predstavlja pritisak na kijevski režim da se okrene političkom rešenju. Peskov je upozorio da je nastavak postojećeg kursa za Kijev besmislen i opasan.
U takvoj atmosferi, sa jedne strane se ubrzano oblikuje američki paket predloga, dok se sa druge strane jasno stavlja do znanja da se vreme za odluke ne meri više u apstraktnim rokovima, već u realnim promenama na terenu i za pregovaračkim stolom.
Kako će se svi ti elementi spojiti i da li će Vašington uspeti da Moskvi ponudi nešto što će biti prihvaćeno kao osnova za dalji proces, ostaje otvoreno pitanje koje će naredni dani i runde razgovora tek početi da razotkrivaju.
