Austrija se suočava sa jednim od najznačajnijih političkih preokreta u svojoj modernoj istoriji. Krajnje desničarskoj Partiji slobode Austrije (FPÖ), koju kritičari nazivaju „antimigracionom“ i „proruskog“ karaktera, povereno je formiranje koalicionog vladajućeg bloka.
Odluka predsednika Aleksandra van der Belena, doneta nakon neuspeha višemesečnih pregovora između drugih partija, može dovesti do toga da ekstremna desnica prvi put od Drugog svetskog rata preuzme kormilo austrijske vlade.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Na sastanku sa liderom FPÖ, Herbertom Kiklom, predsednik van der Belen je istakao da je ova odluka teška, ali u skladu sa ustavnim obavezama koje mu nalažu imenovanje kancelara.
Kikl, kontroverzna ličnost poznata po svojim tvrdim stavovima protiv imigracije i skepticizmu prema Evropskoj uniji, dobio je mandat da pregovara sa konzervativnom Austrijskom narodnom partijom (ÖVP) o formiranju koalicije.
Prethodni kancelar i lider ÖVP-a, Karl Nehamer, najavio je ostavku nakon neuspeha u blokiranju FPÖ, dok je njegova stranka za privremenog lidera imenovala Kristijana Štokera. Štoker je izrazio spremnost za pregovore sa FPÖ, što je izazvalo dodatne kritike opozicije.
Ovaj razvoj situacije stavlja Austriju u red zemalja Evropske unije gde desničarske populističke stranke ostvaruju značajne političke uspehe, uključujući Italiju, Holandiju, Slovačku i Mađarsku.
Analitičari upozoravaju da ovaj trend ukazuje na rastuće nezadovoljstvo građana tradicionalnim strankama i njihovu nesposobnost da efikasno odgovore na ključne probleme poput imigracije, inflacije i sigurnosti.
FPÖ je u septembru postigla istorijski rezultat osvojivši 29% glasova, što je refleksija rastućeg nezadovoljstva Austrijanaca migracionom politikom i ekonomskim izazovima.
Stranka je u svojoj kampanji koristila slogane poput „Austrija pre svega“ i „Krepost Austrije“, privlačeći glasače tvrdim stavovima o zaustavljanju migracija i vraćanju nacionalnog suvereniteta.
FPÖ nosi teret prošlih skandala, uključujući čuveni slučaj „Ibica“, kada je bivši lider Hajnc-Kristijan Štrahe snimljen kako razgovara o mogućim koruptivnim dogovorima. Ipak, pod vođstvom Kikla, stranka se fokusirala na redefinisanje svog imidža, promovišući stabilnost i predvidivost kao ključne prioritete.
Kikl, koji se ugleda na politiku mađarskog premijera Viktora Orbana, otvoreno se zalaže za ukidanje sankcija Rusiji, što je izazvalo dodatne kontroverze i proteste.
Tokom njegovog susreta sa predsednikom, ispred Hofburga su se okupili demonstranti, uključujući članove austrijske jevrejske zajednice, izražavajući neslaganje sa mogućim formiranjem vlade pod vođstvom FPÖ.
Uspon FPÖ na vlast mogao bi značajno da utiče na politički pejzaž Evrope. Politički analitičari ističu da Austrija, uprkos relativno malom broju stanovnika, ima strateški značaj unutar EU, kako zbog geografskog položaja, tako i zbog snažnih ekonomskih i političkih veza.
Formiranje koalicije između FPÖ i ÖVP moglo bi dodatno ojačati blok desničarskih populističkih snaga unutar Evropske unije, pružajući im veću platformu za izazivanje liberalnih politika EU.
Slične promene se dešavaju širom kontinenta. U Nemačkoj, labilna koalicija pod vođstvom kancelara Olafa Šolca se raspala, dok Alternativa za Nemačku (AfD), ekstremno desničarska stranka, beleži rast podrške na anketama sa 19% glasova.
Ovi trendovi ukazuju na dublju krizu liberalne demokratije u Evropi, koja se suočava sa izazovima populizma, ekonomskih teškoća i sve većeg jaza između birača i tradicionalnih elita.
Ako FPÖ uspe da formira vladu, Austrija bi mogla postati simbol jačanja desničarskog populizma u Evropi.
Ovo otvara pitanje o sposobnosti centrističkih stranaka da odgovore na rastuće nezadovoljstvo građana i povrate poverenje birača. Kako se pregovori budu razvijali, biće zanimljivo videti kako će ovi događaji oblikovati ne samo unutrašnju politiku Austrije, već i budućnost Evropske unije u celini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
