Zapadni mediji poslednjih dana gotovo uglas prate zaoštravanje odnosa između Teherana i Vašingtona, upozoravajući da bi političko nadmetanje moglo skliznuti u otvoreni oružani sukob.
U tim analizama, od The Wall Street Journala do CNBC-a i The Atlantica, provlači se ista nit: Sjedinjene Države razmatraju ozbiljne poteze, ali teren nije onako jednostavan kako možda deluje iz Vašingtona.
CNBC, recimo, postavlja pitanje koje visi u vazduhu – šta je sledeći korak Bele kuće? Iako je napetost visoka, analitičari koje taj medij citira smatraju da je direktan napad SAD na Iran malo verovatan.
Alireza Ahmadi iz Ženevskog centra politike bezbednosti ocenjuje da američke snage u regionu nisu dovoljne za opsežnu i dugotrajnu vojnu operaciju u Iranu. Ako bi Bela kuća ipak odlučila da ispuni pretnje, to bi, kako se navodi, značilo produženi sukob u regionu.
Uz vojnu dinamiku raste i finansijski pritisak. Ekonomija Irana već trpi ozbiljne posledice sankcija, a CNBC podseća da je prošlog meseca Donald Tramp obećao da će uvesti carine svakoj zemlji koja kupuje iranske proizvode i usluge. Ipak, čak i uz takvu kombinaciju pritisaka, zaključak tog medija je prilično hladan: Vašington nema dobre opcije.
Ideja o promeni vlasti po „venecuelanskom scenariju“, upozoravaju stručnjaci, nije realna. Teheran se, s druge strane, priprema za dugotrajnu konfrontaciju i poručuje da bi na svaki napad odgovorio udarima po američkim bazama u regionu.
Sličan ton ima i The Atlantic, koji pokušava da objasni zašto Vašington, posle glasnih ultimatuma, ipak ostavlja otvorena vrata pregovorima. Prema tom magazinu, američke vlasti su shvatile da ne mogu da izvedu veliku ofanzivnu operaciju onoliko brzo koliko su se nadale, a da pritom ne rizikuju bezbednost sopstvenih vojnika, podršku saveznika i stabilnost regiona.
Autor teksta navodi da američka mornarica trenutno nema dovoljno brodova i aviona da bi nedeljama vodila napade na Iran. Uz to, kako se primećuje, ne postoje jasno definisani ciljevi – Bela kuća komandantima još nije precizirala šta bi tačno želela da postigne eventualnim udarima.
Možda i važnije od toga jeste upozorenje da bi Amerika, ukoliko uđe u rat, mogla ostati bez šire koalicije. Izrael bi, prema izvorima iz američkog državnog aparata, verovatno podržao udare na Iran, ali druge zemlje regiona žele da izbegnu borbena dejstva.
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati obavestili su Belu kuću da ne planiraju da učestvuju u sukobu. Neke države Persijskog zaliva, kako se navodi, strahuju od katastrofalnih posledica, uključujući radioaktivno zagađenje u slučaju napada na nuklearna postrojenja.
U međuvremenu, The Wall Street Journal piše da se Pentagon priprema da pošalje drugu udarnu grupu nosača aviona na Bliski istok ukoliko pregovori sa Iranom propadnu. Pozivajući se na tri američka zvaničnika, list navodi da je predsednik Tramp izjavio kako razmatra prebacivanje drugog nosača radi pripreme za vojna dejstva.
Prema rečima jednog od sagovornika, naredba o raspoređivanju mogla bi biti izdata u roku od nekoliko sati, iako zvanična odluka još nije doneta i planovi se mogu promeniti.
SAD su poslednjih nedelja već pojačale vatrenu moć u regionu. Nosač aviona USS Abraham Lincoln stigao je iz Južnog kineskog mora, a uz njega su raspoređeni dodatni ratni brodovi, sistemi protivvazdušne odbrane i eskadrile lovaca. Kako navodi WSJ, USS George H.W. Bush, koji trenutno učestvuje u manevrima kod obale Virdžinije, mogao bi uskoro da mu se pridruži.
Paralelno s tim vojnim signalima, odvijala se i diplomatska scena iza zatvorenih vrata. Euronews prenosi da se Tramp u sredu, 11. februara, sastao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Sastanak je trajao gotovo tri sata, ali novinari nisu videli ni dolazak ni odlazak izraelskog lidera, a konferencije za medije nije bilo. Prema navodima, Netanjahu je pokušavao da ubedi Trampa da pooštri zahteve prema Teheranu.
Financial Times piše da susret nije doneo konkretne dogovore o Iranu. Tramp je na društvenoj mreži Truth Social poručio da ništa određeno nije postignuto osim njegovog insistiranja da se pregovori sa Iranom nastave kako bi se videlo da li je dogovor moguć. Ako jeste, naveo je, to bi bio poželjan ishod; ako nije, ostaje da se vidi kakav će biti epilog. Isti list naglašava da Vašington i dalje razmatra nove vojne udare na Islamsku Republiku.
Sa iranske strane poruke su jasne, ali nijansirane. France 24 prenosi da je predsednik Masud Pezeškijan odbacio „prekomerne“ ustupke. Teheran želi da fokus pregovora ostane na nuklearnom programu, dok Vašington traži da se u dnevni red uključe i ograničenja balističkih raketa.
Pezeškijan je, obraćajući se u Teheranu povodom 47. godišnjice Islamske revolucije, poručio da se Iran neće povući pred agresijom, ali da ulaže napore u dijalog sa susedima kako bi se očuvali mir i stabilnost regiona.
Istovremeno je naglasio da je zemlja spremna na „bilo kakve provere“ u vezi sa nuklearnim programom, tvrdeći da Iran ne razvija atomsko oružje. Reuters dodaje da je crvena linija za Teheran ograničavanje raketnog arsenala.
Kontraadmiral Ali Šamhani, politički savetnik vrhovnog lidera Alija Hamneija, poručio je da raketni potencijal Islamske Republike nije predmet pregovora. Ranije je i ministar spoljnih poslova Abas Aragči istakao da raketni program nikada nije bio na pregovaračkom stolu.
Ipak, Financial Times ukazuje na mogućnost kompromisa. Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan, koji ima posredničku ulogu, izjavio je da bi SAD mogle odustati od zahteva da Iran u potpunosti obustavi obogaćivanje uranijuma. Taj zahtev je dugo bio ključna prepreka, jer Teheran insistira da, kao potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, ima pravo na obogaćivanje.
Fidan ocenjuje da Iran „iskreno želi“ sporazum i da bi prihvatio ograničenja nivoa obogaćivanja, kao i strogi režim inspekcija, slično dogovoru iz 2015. godine sa SAD i drugim svetskim silama. Prema njegovim rečima, Amerikanci sada deluju spremni da prihvate obogaćivanje u jasno definisanim okvirima.
Iranci, kaže, shvataju da im je potreban dogovor sa Amerikancima, dok Amerikanci razumeju da postoji granica do koje Iran može ići – nema smisla pokušavati prinudu. Upozorio je i da pokušaj rešavanja svih pitanja odjednom, uključujući i raketni arsenal, može dovesti do novog rata u regionu.
U toj složenoj slagalici, gde se smenjuju vojni pokreti i diplomatske poruke, jasno je samo da su ulozi visoki, a manevarski prostor sužen. Sjedinjene Države raspoređuju nosače aviona i razmatraju sankcije, Iran postavlja crvene linije i istovremeno šalje signale spremnosti na dogovor. Saveznici vagaju, neki se distanciraju, drugi ćute.
I dok se iza zatvorenih vrata vode razgovori koji mogu odrediti naredne godine Bliskog istoka, ostaje pitanje da li će prevagnuti kalkulacija ili impuls. U ovom trenutku, čak i oni koji prate region decenijama priznaju da su scenariji otvoreni – i da nijedna strana nema luksuz jednostavne odluke.
