Prvo sredstvo je medikalizacija života. Druga – borba sa antropogenim uticajem na klimu. I treće – digitalizacija. Sve zajedno nazvao sam to u jednom svom članku – bio-eko-tehno fašizam
Prošle godine bilo je mnogo svega, no, mislim, glavni događaj, suštinski, najvažniji događaj, na čijem su se fonu svi ostali odvijali, bilo je širenje, na svetskom nivou, socijalnog rata viših slojeva protiv nižih. Devedesetih godina, Kristofer Laš, američki sociolog, upotrebio je termin – „ustanak elita“. I knjigu je pod tim naslovom napisao – „Pobuna elita“. Radi se o tome da je od prve decenije HH veka, i kulminacije koju predstavlja Oktobarska revolucija 1917. – trajala ofanziva masa, koja je, negde na prelazu šezdesetih i sedamdesetih godina HH veka, počela da „proklizava“ i otpočela je kontraofanziva elita.
Razvila se zato što je već krajem šezdesetih godina kapitalistički sistem zapao u ćorsokak. To su odlično shvatali na Zapadu. Veoma su dobro razumeli da je potrebno menjati uređenje, da će dalji industrijski i politički razvoj političkog sistema dovesti do jačanja radničke klase, gornjeg sloja radničke klase i srednjeg sloja. I sa time se nešto mora učiniti.
No, dok je postojao Sovjetski Savez, bilo je nemoguće rešiti ovaj problem. Zato su u početku Sovjetski Savez, sovjetsku nomenklaturu, pohlepnu, tupu, uvukli, linijom Rimskog kluba, u globalne igre. A zatim, osamdesetih godina, pronašavši u samom Sovjetskom Savezu snage koje su težile promeni socijalno-ekonomskog uređenja uspeli da, delovanjem ovog dvojnog subjekta iznutra, sovjetskog i zapadnog, sruše Sovjetski Savez.
Rušenje Sovjetskog Saveza omogućilo je da Zapad, kapitalistički sistem, dobije još 15-20 „masnih“ godina. To je bilo vreme kada su pljačkali bivši socijalistički blok i na taj način se bogatili. Ipak, 2008. godine došla je kriza koja je samo bila odložena. Očekivana je još 1993-1995. godine i po zapadnim i sovjetskim prognozama.
Mi smo imali veoma značajnog analitičara, naučnika, uopšte, izuzetnu ličnost – Pobiska Kuznjecova. Dakle, on je 1982. godine napisao za Andropova prognozu prema kojoj je bi trebalo da 1993-1995. izbije takva kriza posle koje, kapitalistički sistem u obliku u kome je postojao dvesta godina, više neće postojati. Ne znam da li je ta prognoza došla do Andropova, ali do zapadnih analitičkih centara jeste. Dakle, kriza je bila odložena do 2008. godine, a onda nastupila i postalo je jasno da se sistem raspada.
Krizu su „zalili“ novcem koji je posle toga prestao da bude novac. Zato što novac – nije hartija, on je instrument. Novac ima pet funkcija. Dakle, ako mogu da odštampam trilion dolara i pustim ih u promet, to više nije novac, to nisu finansije. To je nešto sasvim drugo. I upravo 2008. godine finansijski kapital se pretvara u finansijalizam.
To jest, u stvar koja sada više nije povezana sa novcem, već sa voljom onih koji imaju mašinu za štampanje. Tako da je postalo savršeno jasno da se kapitalizam mora konačno preobraziti u nešto drugo. Ali za tako nešto je potrebna situacija u kojoj postoje dva konkurentska centra. Sovjetskog Saveza nema, znači, potrebno je stvoriti neku sličnu napetost. I tokom 7-8 godina na Zapadu je razrađen evolucioni plan prelaska u postkapitalizam.
U osnovu ovog plana ležale su SAD, njihovo očuvanje kao klastera transnacionalnih korporacija, a delimično i kao države. Tako je napravljen evolutivni plan sa rokom od 16 godina: 8 godina Obama, 8 godina njegova naslednica Klinton. Ova zamisao se temeljila na stvaranju dva transokeanska društva – Transatlantskog i Transtihookeanskog. Ova društva su trebala da konkurišu jedno drugom i na taj način stvore novu dinamiku razvoja sistema, koji bi postepeno prerastao iz kapitalizma u postkapitalizam. A vrhuška bi sačuvala svoje pozicije i u postkapitalističkom društvu.
Pri tome, ova dva transokeanska društva su zamišljena na sledeći način: u njihovim okvirima bi se stvarale mega-korporacije koje bi vladale državama. Na primer, u Transtihookeanskom društvu, sistem pravila, njihov „ustav“ …… uzor bi imao u odnosima Istočno-indijske kompanije sa indijskim kneževinama. Samo bi ovde ulogu Istočno-indijske kompanije preuzele korporacije, a ulogu indijskih kneževina – države. To jest, ovde je reč o privatizacije pravne sfere, o privatizaciji države kao takve. No, lako je bilo to učiniti na papiru.
Godine 2016. pojavljuje se Tramp. Snage kojima nije odgovarala varijanta u kojoj bi vladale platforme kao što je Gugl, Majkrosoft i druge, istakle su svog kandidata. I jedna od prvih stvari koje je učinio Tramp bila je potpuno slamanje, tako da obnova ne bude više moguća – i Transtihookeanskog i Transatlantskog društva. Onim snagama koje su dovele Obamu na vlast postalo je savršeno jasno da SAD ne mogu biti baza evolutivnog prelaza. Potrebno je nešto drugo a SAD će biti žrtvovane. Tada se postavilo pitanje: kako smanjiti protivrečnosti koje su se obično, u istoriji kapitalizma, smanjivale svetskim ratovima.
Svetski rat je nemoguć ako imamo u vidu postojanje nuklearnog oružja. Ta varijanta nije moguća. Ali svetski rat je oblik socijalne katastrofe. Ko je rekao da je moguć samo oružani rat, da je on jedini vid socijalne katastrofe? Postoje i drugi oblici. Na primer, 2010. godine Atali, kada su ga pitali koji su to faktori koji mogu obezbediti prelazak na novi svetski poredak, rekao je da su faktori različiti i među njima naveo pandemiju; ono što je bilo objavljeno nedavno kao pandemija…
Pri tome, obratite pažnju, nedavno je SZO izdala saopštenje da oni nisu zvanično objavili pandemiju (Fursov misli na izjavu Marije van Kerhove, tehničkog direktora SZO za kovid i skandal koji je izazvala – ovde, prim. prev.) To je bilo neoficijelno mišljenje. To jest, oni su se odrekli toga… No, ipak je SZO objavila pandemiju. I vlade, sa izuzetkom Švedske i Belorusije, stavila pod svoju kapu.
Ono što se dešava poslednje dve godine predstavlja sredstvo socijalnog rata viših slojeva protiv nižih. To nije samo ustanak elite. To je pravi socijalni rat. Jedan deo svetske vrhuške – pre svega oni koje zovu eksisti (termin se pojavio od engleske reči «access», pristup) – čine korporacije koje kontrolišu socijalne mreže.
To jest, Majkrosoft, Epl, Amazon i drugi. Koji su njihovi ciljevi? Prvo, uspostavljanje kontrole nad neopredmećenim faktorima proizvodnje: ponašanjem, potrebama, vrednostima, predstavama. To je ono čime se bave takozvane digitalne društvene platforme. Drugi zadatak je eksproprijacija onog opredmećenog rada, kapitala, koji poseduje mali i srednji biznis. Kako to učiniti?
To je vrlo jednostavno uz pomoć… prva verzija – stejholderski kapitalizam Švaba, a druga –inkluzivni kapitalizam, program Rotšilda. Zapravo, pod vidom kapitalizma za sve kapitalizam se anulira. Neko će reći: „Čudna stvar – kapitalisti anuliraju kapitalizam?“ Da, zato što je kapitalizam kao sistem svoje odradio i za očuvanje vlasti i privilegija današnjoj kapitalističkoj vrhuški je potrebno da ga pretvori u nešto drugo.
Treći momenat: podrivanje ekonomske baze radničkog i srednjeg sloja posredstvom „zelene“ ekonomije“. Da! I podrivanje pozicija industrijskog kapitala koji se pojavljuje kao konkurencija finansijalistima. Možemo se prisetiti da je Tramp socijalni oslonac našao, pre svega, u industrijskom kapitalu. Kada je govorio da „moramo vratiti Americi staru veličinu“… Velika Amerika je industrijska Amerika od 1930. do 1980. godine.
Tramp je želeo da vrati one snage koji su pobedile, koje su došle na vlast na talasu novog Ruzveltovog kursa. A „zelena“… Šta je to „zelena“ ekonomija, „zelena agenda“? To je naglo uništenje značajnog dela industrije. Pri tome ona ruši i cele slojeve stanovništva i cele države. Na primer, uvode se porezi za borbu sa antropogenim izmenama klime. Za zemlje kao što je Meksiko, Alžir i Nigerija, to jednostavno predstavlja katastrofu.
A, na primer, Norveškoj ili Švedskoj, koje su udarnici prelaza na „zelenu agendu“ – svejedno je. Zato što je njihova energetika zasnovana na hidroelektranama i atomskim elektranama, i, tu i tamo, termoelektranama, koje ne igraju značajnu ulogu. Zato oni mogu veoma lako podržati „zelenu agendu“. To jest, „zelena agenda“ treba da baci u daleku prošlost značajan deo čovečanstva i značajan deo socijalnih slojeva, nižih, na samom post-Zapadu.
Sledeće sredstvo za realizaciju ciljeva ovog socijalnog rata je – socijalna atomizacija. Ona je vrlo raznolika. Stvara se „Meta-univerzum“. Sedimo kući, odvojeni jedni od drugih, i putujemo po tim virtuelnim svetovima. I, na kraju, poslednje: smanjivanje potreba. Oštro smanjivanje potreba.
Kod Švaba, u knjizi koju je napisao sa Malerom… iako mislim da je pisao Maler, a Švab se samo potpisao, zato što on ostavlja utisak, uopšteno, starog marazmatika koji više ništa ne može, ali je poznata figura, glasnogovornik… Dakle, kod njega postoji termin «degrowth». Growth je rast. Degrowth je – ne-rast, antirast.
On kaže da je potrebno da se pređe od rasta na ne-rast. Pri tome, sasvim cinično i jezuitski govore da će se „trošiti manje ali će život biti srećniji“. Kakav je to srećan život? Znači da se razvijenim zemljama, Zapadu, obećava japanifikacija.
To jest, oni se moraju spustiti na nivo na kome se Japan našao krajem devedesetih godina, kada su ih Amerikanci, jednim „karate“ udarcem, srušili. Ostalim zemljama, među kojima spada i Rusija, obećava patagonizaciju. Patagonija je siromašni deo Argentine. Patagonizacija je ono što on obećava. To je tih pet ciljeva.
Kojim sredstvima? Prvo sredstvo je medikalizacija života. Druga – borba sa antropogenim uticajem na klimu. I treće – digitalizacija. To jest, sve zajedno nazvao sam to u jednom svom članku – bio-eko-tehno fašizam. Prirodno, termin „fašizam“ ovde je upotrebljen ne u strogo naučnom značenju te reči. Jer fašizam je, u strogom smislu, postojao u Musolinijevoj Italiji.
U Trećem rajhu je vladao nacizam. On je još gori od fašizma. Ipak, kako je rekao drug Staljin, „dva loša“… Dakle, ova tri „jahača“ (apokalipse) – medikalizacija, borba sa klimatskim promenama i digitalizacija – predstavljaju tri glavna udara u globalnom socijalnom ratu, koji se vodi umesto svetskog rata između država.
Digitalizacija… ne osiromašenje, već naglo osiromašenje. Digitalizacija može obezbediti, na primer, virtuelni svet: sediš u svom stanu, živiš od baznog prihoda i roniš po virtuelnim svetovima, misleći da putuješ. No, najvažnije je sledeće – digitalizacija uništava državu.
Zato što ti digitalni ekosistemi, kao što je naš Sber, koji je, uzgred, projurio ogromnom brzinom, isto kao i „Rosnano“… Digitalizacija anulira državu. Uz digitalizaciju država kao takva više nije potrebna. Ona je ljuštura, suvo drvo na koje se mogu obesiti svi psi. Zato, mislim, digitalci neće ukinuti državu nego će na njoj vešati sve pse. Dakle, država će odgovarati, ona će biti kriva(c).
Kakav god bio naš odnos prema savremenoj državi, čak i državi u ultrakapitalističkim zemljama, ipak je ona, u savremenom svetu – teorijski, podvlačim – teorijski jedina zaštita malog čoveka od korporacija. Pri tome, ona štiti malog čoveka ne zbog njega samog, već zbog svojih interesa, jer državna birokratija, prostor državne birokratije u svetu se, kao šagrinska koža, skuplja sve više jer ga osvajaju korporacije.
I zbog toga Švab kaže da u digitalizovanom svetu neće biti nikakve države. Zato me je „umirila“ odluka koja je kod nas donesena sredinom oktobra, a koju je objavio vice-premijer Černjišenko: „kod nas će biti osnovan centar za izučavanje Četvrte industrijske revolucije i mi ćemo realizovati globalne projekte Svetskog ekonomskog foruma“. Jedan od tih projekata je – uništenje države.
Mi imamo centralnu vlast – i naš glavni „načelnik“ – objavljuje: „Mi se borimo za suverenitet u svim oblastima!“ A ovde deo činovnika potpisuje sporazum: „Mi ćemo zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom realizovati globalne projekte!“ A jedan od glavnih globalnih projekata je – uništenje države.
Osim ove postoji još jedna stvar: ne treba govoriti o digitalizaciji već o – biodigitalizaciji. Svojevremeno, kada je Švab tek izašao sa svojom idejom o Četvrtoj industrijskoj revoluciji – „razneli“ su ga, strahovito, i to na Zapadu. I objasnili mu da pri tempu rasta koji demonstrira današnja svetska ekonomija, a koji je najniži u poslednjih 100-120 godina postojanja svetske ekonomije… ni o kakvoj, ni o industrijskoj, ni o revoluciji ne može biti govora.
No, oni, kako se kaže, drže prstom nebo (u nevolji su, prim. prev.). Stvar je u tome, Švab objasnio, da kada on kaže „Četvrta industrijska revolucija“, ima u vidu sledeće: „Ako su prve tri industrijske revolucije ono što mi činimo sa svetom, što čovek čini sa svetom, što vi činite sa svetom, onda je Četvrta industrijska revolucija ono što čine sa vama.“ I dalje, citiram gotovo doslovno: „Ako vi primate nešto u sebe i postajete geno-modifikovani onda se menja vaš identitet.“ To jest, „Četvrta industrijska revolucija je izmena čovekovog genoma, ona je stvaranje drugog tipa čoveka“.
To je ono što žele da učine transhumanisti. Mene sve ovo veoma podseća na film Gospodar prstenova. U drugom delu Saruman, a u trećem Ork Azmog viču: „Završila se epoha ljudi! Počinje vreme Oraka!“ Eto, to je ono što žele da učine… Naravno, ne Švab, već one snage koje stoje iza njega – da pretvore ljude u orke.
Potpisati se ispod programa Četvrte industrijske revolucije znači potpisati saglasnost za rušenje tradicionalnih vrednosti, konzervativnih, koje su kod nas, proglašene neprikosnovenim. I drugo – to je rušenje države. I još, pored toga, digitalizacija u perspektivi znači, naravno, ukidanje gotovog novca, to je već savršeno jasno. No, mislim, ako se u Rusiji sve ovo i dogodi, dogodiće se na kraju.
Zato što „crni keš“ u Rusiji koristi polovina vladajućeg sloja, i zbog toga tu zonu neće dati. Prema tome, ovde je naše spasenje u lopovluku. Uzgred, isti slučaj je i sa digitalizacijom. I sa Četvrtom industrijskom revolucijom. Ponekad, našim ljudima, koji kritikuju, i s pravom kritikuju vičući: „Satanisti! Sve prepravljaju…“ (kažem): znate, moja jedina nada je upravo ta družina… oni će sve, prosto sve – pokrasti.
I zato neće ostati sredstava za Četvrtu industrijsku revoluciju. Niti za bilo šta drugo. Nada u lopovluk ovih ljudi. I, osim toga, nada u muljevitost ruskog života. Svojevremeno je Pobedonoscev rekao: „Rusija je teška zemlja. U njoj ni revolucija, ni kontrarevolucija do kraja ne uspevaju. Zato su rezultati i jedne i druge približno isti.“ Tako da nada, oprezna nada postoji!
Nisam stručnjak ali znam da se u eksperimente promene čovekovog genoma ulaže, posebno ulažu rokfelerovske strukture. Pri čemu ulažu još od kraja XIX veka. Novac za projekte eugenike su dvadesetih i tridesetih godina davali Rokfeleri.
NJihovi ljudi su u Rusiju došli tridesetih godina, u sovjetsku Rusiju. Jako su ih zanimali eksperimenti Pavlova, eksperimenti presađivanja… psu su presadili dve glave. NJih je to jako zanimalo. Zatim je eugenika sebe iskompromitovala u Trećem rajhu. I pod drugim nazivom Rokfeleri su sa ovim nastavili.. Uopšteno, treba reći da Rokfeleri imaju praktično monopol na finansiranje medicinskih istraživanja vezanih za čoveka u SAD. Oni su u to vrlo rano uložili. Uzgred, vrlo je zanimljivo, ne samo Rokfeleri, već i porodice koje su osnovale Federalne rezerve.
Mi ne znamo sve, ali deo znamo. Praktično sve te porodice su uložile već tada, u prvoj deceniji HH veka, u proučavanje procesa nasleđivanja kod čoveka i kako je moguće uticati na njega, promeniti ga. Kako se može izmeniti genom, može li se izmeniti ne genom, već čovekove reakcije. Postoji nešto što se zove – filetička evolucija. Mi smo imali naučnika – Beljajeva. Ne znam da li je još uvek živ… No, pre 10-15 godina bavio se u Novosibirsku pripitomljavanjem lisica. I tokom dva-tri pokolenja dobijao domaće lisice.
Nije se menjao genom. Menjale su se reakcije lisice sistematskim uticajem. Dva-tri pokolenja i na određeni spoljašnji stimulus, bez izmene genoma čovek će reagovati onako kako je potrebno. To se zove filetička evolucija. No, ponavljam – nisam stručnjak. Zato ne želim da razmatram ove teme. To treba da čine specijalisti.
Stvar je u tome što država, u procesu digitalizacije, srasta sa korporacijama i nastaje principijelno nova tvorevina. Godine 2006. napisao sam članak koji sam naslovio „Korporacija-država“. U Rusiji nisam uspeo da ga objavim. Pošlo mi je za rukom u Ukrajini, „Ekspert“, Ukrajina, pod naslovom, oni su dali naslov: „Korporacija, to je država“.
U radu sam pokušao da objasnim šta se dešava, pre svega, na Zapadu, a delimično i kod nas kada nastane principijelno novi oblik države, koji ovu državu rastvara u sebi. Postoji i pojam „nacija-država“. Ovde nacija ima, iako je imenica, funkciju prideva. To jest, „nacionalna država“.
A „korporaciju-državu“ ni u kom slučaju ne treba mešati sa korporativnom državom! Korporativna država je Treći rajh. To je Musolinijeva Italija. To je Franko, Salazar… To je, po pravilu, autoritarni režim, pokušaj stvaranja države socijalnog blagostanja u autoritarnoj varijanti. A korporacija-država ima zadatak da odvoji što je veći broj ljudi od zajedničke pogače.
Korporacija-država je kao osa-parazit koja polaže svoja jaja kroz hitinski omotač probadajući tako nekog insekta. Onda ga larva jede, jede i jede. I kada ga pojede izleže se nova osa. Dakle, ono što se dešava pred našim očima je sjedinjenje tri forme: korporacije, države i takozvane „duboke države“ o kojoj su, ne slučajno, počeli da govore.
To jest, pojavljuje se apsolutno novi fenomen. I upravo će on, da tako kažemo, ako sve bude po njihovim planovima, posedovati digitalnu vlast. No, ovde postoji jedan problem. Taj socijalni rat koji je poveo deo elite protiv ostatka čovečanstva udario je i po određenom segmentu svetske vrhuške, kojoj se to nimalo nije svidelo.
Upravo ta vrhuška je isturila Trampa. Ona sada sponzoriše proteste masa protiv (kovid)zabrana na Zapadu. I klanovi su počeli da se sukobljavaju. Ovo se ispoljava kroz, reklo bi se, čudne pojave. Na primer: pre nedelju-dve časopis Economist, koji pripada porodici Rotšild, objavio je članak koji govori da će se epidemija završiti 2022. godine. I onda, bukvalno posle nedelju dana, kao po komandi, Gejts govori isto! Gejts, koji je iz sveg glasa najavljivao strašne epidemije! Svi ćemo pomreti! I tome slično… Odjednom kaže: „2022. epidemija će se završiti.“
Sada ne znamo zašto se ovo dogodilo? Potrebno je imati insajdersku informaciju, ali možemo ponešto pretpostaviti. Kao prvo, nešto novca je zarađeno tokom poslednje godine i to velikog novca. Big farma je zaradila, nazdravlje! Digitalne kompanije, Majkrosoft i svi ti „bezosi“, „cukerberzi“… takođe su dobro zaradili. To je jedan faktor.
Drugo: ispostavilo se da je otpor značajno veći nego što se pretpostavljalo da će biti. Osim toga jedni su zaradili a drugi nisu. To jest, ovo narušava svetski balans. I, može biti, jedan deo svetske vrhuške pokušava da ovaj oblik socijalnog rata, koji se vodi na fonu epidemije, prekine. I pokrene nešto drugo. Mislim da će glavni pravac udara, ako pobedi ova grupa, biti klima, klimatske promene.
Zapravo, kada se tokom 2020. epidemija raširila… tačnije, ne raširila, već kada je objavljena, ovo treba dobro razumeti, dakle, tada sam rekao da će se SZO „oprati“ od ovoga: „Mi ništa nismo objavili.“ Tako, u maju 2020. godine, početkom majskih praznika rekao sam da će posle „medicinske agende“ na redu biti „klimatska agenda“.
Pogrešio sam. U Americi su pokrenuli BLM (Black Lives Matter) zato što je bilo potrebno oboriti Trampa. Bilo je potrebno rešiti problem Amerike. Nekada su ultra-globalisti smatrali da Ameriku ne treba rušiti pre nego što sruše Kinu i Rusiju. No, ispalo je da Trampova Amerika i Amerika onih snaga koje iza njega stoje predstavlja opasnost za ultra-globalizam. Znači, treba srušiti Ameriku, a posle razmisliti šta da se radi sa Kinom i Rusijom.
Dakle, „klimatska agenda“, zašto je ona bolja od medicinske? Zato što omogućava da se „očisti“ ceo svet, sve zemlje; zato što, obratite pažnju, epidemija i sve što je sa njom povezano, pre svega funkcioniše na Zapadu, Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi. Kina je rešila problem, u Rusiji sve to ide nekako čudno.
Svetska elita nije jedinstvena. Samo što je objavljeno stvaranje „Meta-univerzuma“ 29. oktobra… druga korporacija, Majkrosoft je 2. novembra – najavila svoju verziju. To je bio odgovor na pritisak eksističkih platformi koji smo videli tokom leta 2021. godine. Svojevremeno sam rekao da će eksisti i finansijalisti, maskirani u Bajdena i Harisa, sada, kada su srušili Trampa, započeti međusobni rat. To se i desilo. Počeo je napad na Cukerberga, na Majkrosoft, a oni su uzvratili stvaranjem „Meta-univerzuma“. To jest, mi sada vidimo veoma intenzivnu borbu različitih grupacija u okviru elite.
Pri tome, ove grupacije predstavljaju različite „spratove“ svetske ekonomije. Najviši sprat su – eksističke platforme. To je kanibalizam, kontrola nad čovekom. Nije reč o kontroli nad opredmećenim radom, kapitalom, nije čak ni reč o kontroli novčanih sredstava, reč je o kontroli čoveka. Sledeći „sprat“ su – finansijalisti. Zatim – tehnotronika i na kraju industrija. Sa industrijom, sa industrijskim kapitalom su se obračunavali. Sada će račune izravnati finansijalisti, eksisti i oni koje je Bžežinski zvao tehnotroničari.
Uzgred, sam Bžežinski je pred smrt rekao da nastupa globalni haos i da će se produžiti do 2026. godine. No, mislim da je bio veliki optimista. Mislim da će desetak godina biti haotično, zato što ni jedna od pomenutih grupa (eksisti, finansijalisti i tehnotroničari) neće hteti da napusti svoje pozicije. I tući će se do smrti. A onda, u jednom trenutku – dogovoriti.
Na primer, kao što su se dogovorile buržoazija i zemljoposednička aristokratija posle evropskih revolucija 1848. Ali ovde je ulog veći, jer se tada radilo o strukturnoj krizi kapitalističkog sistema, prelasku od ranog manufakturnog kapitalizma na industrijski kapitalizam, a sada je u pitanju budućnost postkapitalističkog društva – ovde će se boriti do smrti.
Napomenuo bih da je Švab napisao: ukoliko jedna od velikih država SAD, Kina ili Rusija izađu iz projekta, projekta stvaranja „nove normalnosti“, projekat neće moći da se ostvari. I pogledajte šta se dešava: pokušali su da svrgnu Si Đinpinga 2018. godine. Nisu uspeli. Čime se sada bavi Si Đinping? Uništava kineske „digitalce“.
Shvatio je da oni predstavljaju opasnost za kinesku vlast, da Kinezi treba sami da stvore digitalnu državu i unište te platforme. To jest, Kinezi mogu da učine veliku stvar, mogu stvoriti digitalnu državu, to jest, država će opstati, ali će biti digitalna. Odnosno, Kina je – 1:0 u korist onih snaga koji se protive ovim procesima. Svrgli su Trampa 1:1. I ostaje Rusija.
Nastaje čudna situacija. Rusija je slaba karika, bezuslovno. Ekonomski slaba karika. To jest, sudbinu projekta „nove normalnosti“ rešava najslabija karika. Isto kao i početkom HH veka. Rusija je bila slaba karika i kroz nju je grunula budućnost, ali budućnost sa licem koje se tada pokazalo.
Sada se situacija ponavlja, zato, mislim, u narednih 5-6 godina Rusija će biti poligon, zona žestoke bitke za budućnost. I ova bitka će odrediti ko će pobediti, koja grupacija… Kakva će biti budućnost. Da li će biti kanibalistička, sa eksističko-finansijalističkim licem ili drugačija. Vrlo je moguće da će svet krenuti u budućnost potpuno različitim putevima.
Uzgred, bila su tri izlaza iz feudalizma: nemački, francuski, engleski. Najzverskiji je bio engleski. Nemački i francuski su bili mekši. Dakle, mi ulazimo u vrlo, vrlo opasno, ali i veoma zanimljivo vreme. Mislim da ćemo biti u situaciji takozvanog transfera ili tranzita do 24. godine. Mislim da nas očekuje mnogo istorijskih iznenađenja.
Andrej Fursov (jandeks zen blog)
Sa ruskog preveo: Aleksandar Mirković
(srodstvopoizboru.wordpress.com)
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
