Ukrajinske snage nastoje da održe sopstveni imidž, tačnije sliku o tome da „kontraofanziva“ i dalje traje, što se pokazalo izuzetno štetnim po život ljudi na terenu
Nakon definitivnog neuspeha „ukrajinske kontraofanzive“, koja je dovela do katastrofalnih gubitaka napadača u ljudstvu i tehnici, Oružane snage RF pokrenule su niz ofanziva na taktičkom i operativnom nivou.
Tako su u protekla dva meseca ruske snage uspele da vrate deo teritorija izgubljenih tokom leta, uz istovremeno napredovanje na delovima fronta gde su se do skoro vodili okršaji niskog intenziteta.
Na skorašnje uspehe uticali su pomenuti gubici neprijatelja, sve manja podrška Zapada (barem kada su isporuke naoružanja u pitanju), kao i sve veći problemi sa mobilizacijom i moralom ukrajinskih vojnika.
Zbog toga postoji velika verovatnoća da će u jednoj od nekoliko tačaka, na kojima se trenutno vode najžešći sukobi, doći do pucanja fronta i eventualnog proboja ruskih trupa većih razmera. Sa druge strane, neprijateljske snage nastoje da održe sopstveni imidž, tačnije sliku o tome da „kontraofanziva“ i dalje traje, što se pokazalo izuzetno štetnim po život ljudi na terenu.
Hersonski i Zaporoški pravac – desanti i vraćanje izgubljenog
[adsenseyu1]
Kao i do sada u Hersonskoj oblasti ukrajinske trupe su brojnim desantima, tj. forsiranjem reke Dnjepar i zauzimanjem ostrva pokušale da stvore mostobran na njegovoj istočnoj obali i odatle pokrenu ofanzivu u dubinu teritorije, a sve sa ciljem odsecanja Krima od ostatka ruskih teritorija.
Prva faza ovog plana pošla im je za rukom krajem oktobra, kada je deo ukrajinskih snaga uspeo da okupira i utvrdi se u selu Krinki. Ipak, združenim dejstvom oklopno-mehanizovanih, pešadijskih i jedinica artiljerije, uz konstantne udare aviona Vazdušno-kosmičkih snaga, do sredine decembra većina sela je vraćena pod kontrolu ruskih snaga. Ostaje nepoznato da li i koliko neprijateljskih trupa se i dalje nalazi u centralnom delu Krinkija, budući da su se gotovo svi pokušaji slanja pojačanja završili potapanjem desantnih čamaca.
Takođe, usled još jednog neuspeha pojavile su se informacije kako je zapravo cilj ove operacije bio odvlačenje pažnje i ljudstva ruske vojske sa drugih delova fronta. Čini se ipak je verovatnije reč o pogubnom propagandnom poduhvatu ukrajinskog političkog i vojnog vrha, a sve radi održavanja narativa o kontinuitetu „kontraofanzive“ i dobijanja vojne pomoći sa Zapada.
Sa druge strane, na Zaporoškom frontu ruske trupe uspele su da vrate dobar deo teritorija oko Robotina i Verbova i učvrste svoje položaje u rovovima „Surovikinove linije“.
Donjecki pravac – jesenje žarište sukoba
Vojska Ruske Federacije je u široj okolini grada Donjecka ostvarila napredak na tri mesta i to u Novomihajlovki, Marjinki i Avdejevki. Naime sredinom decembra ruske trupe uspele su da zauzmu položaje u okolini Novomihajlovke, najviše severno od nje i tako se približe selu Pobeda sa istočne strane.
Dodatno, 25. decembra isturene jedinice utvrdile su se u južnom delu Novomihajlovke, a deluje da je jedan od ciljeva na ovom pravcu oslobađanje industrijskog grada Konstatinovke, odnosno presecanje puta O0532 koji vodi sve do Ugljedara.
Nešto severnije, početkom decembra jedinice na terenu oslobodile su sada već razrušenu Marjinku, grad za koji se bitka vodila i 2015, a nastavljena početkom SVO. Zvanična potvrda o oslobođenju stigla je 25. decembra u saopštenju ministra odbrane RF Sergeja Šojgua, dok je ukrajinska strana tj. Valerij Zalužni nakon prvobitnog negiranja, dan kasnije u izveštaju objavio da su se „ukrajinske snage povukle iz Marjinke, utvrdile na periferiji, a na nekim mestima i dalje od nje“.
Za sada ruska vojska napreduje u pravcu narednog naselja Georgijevke, zapadno od Marjinike duž puta O0510. Ipak, najznačajnija bitka u ovom delu fronta vodi se u i oko Avdejevke nadomak samog Donjecka, koju ukrajinske trupe koriste za granatiranje glavnog grada DNR od 2014. godine.
Glavni pravci napada usmereni su ka selu Severnoe, jugozapadno i mestima Stepovoe i Berdiči severozapadno od Avdejevke, sa ciljem presecanja ključnih komunikacija i stavljanja ukrajinske grupacije u gradu u potpuno okruženje.
Kako bi izbegla potpunu katastrofu, komanda Oružanih snaga Ukrajine poslala je pojačanje od 20.000 ljudi, što je delimično usporilo, ali ne i zaustavilo rusko napredovanje.
Ostaje nejasno da li u slučaju Avdejevke biti primenjena ista taktika kao u Artjomovsku, ili će se nastaviti sa nastojanjem odsecanja neprijateljskog kontingenta, budući da ovaj grad ima svega jedan veći put za dopremanje naoružanja, opreme i zaliha pod ukrajinskom kontrolom.
Artjomovsk i okolina
Nakon višemesečne defanzive ruskih trupa u ovom sektoru, pokrenute su nove ofanzivne operacije sa ciljem vraćanja izgubljenih teritorija u neposrednoj okolini Artjomovska i unutar Klešejevke i Andrejevke.
U potonja dva sela, jedinice ruske vojske uspele su da se utvrde u severnim delovima, kao i na uzvišenim položajima zapadno od Klešejevke što im daje značajnu taktičku prednost. Kada je u pitanju sam Artjomovsk, napadi se odvijaju u pravcu Ivanivskog i Kalinovke, kao i duž puta O0506 koji vodi do grada Časov Jar sledećeg većeg utvrđenja na ovom delu fronta.
Dakle, za tri nedelje borbe ruske snage u okolini Artjomovska uspele su ne samo da se vrate na liniju od maja kada je grad oslobođen, već da je pređu i nastave sa oslobađanjem mesta poput Bogdanovke. Poređenja radi, ukrajinskim trupama je za zauzimanje manje-više iste teritorije bilo potrebno nekoliko meseci tokom „kontraofanzive“.
Luganski i Harkovski pravac i novi talas mobilizacije
U ove dve oblasti nije bilo značajnih teritorijalnih promena i uglavnom se vode pozicione borbe, imajući u vidu da je fokus prebačen na ostale opisane pravce. Ovakvo stanje moglo bi se uskoro promeniti, ukoliko se uzme u obzir činjenica da su ukrajinske snage pretrpele ogromne gubitke, čemu u prilog govori i procena da je za popunu novih jedinica potrebno mobilisati oko 500.000 ljudi.
Zbog toga je Vrhovnoj radi predložen nacrt novog zakona prema kome bi se starosna granica za mobilizaciju sa 27 pomerila na 25 godina. Međutim, pojedini izvori navode da se u istom dokumentu nalaze i odredbe prema kojima će i osobe sa određenom vrstom invaliditeta takođe biti podložne mobilizaciji.
Ovu informaciju potvrdio je član komiteta za Nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove Vrhovne rade, Vadim Ivčenko u izjavi da „generalštab nastoji da iz kategorije nesposobnih za vojnu službu ukloni osobe sa invaliditetom druge grupe (kategorije)“.
To znači da će ljudi sa invaliditetom druge i treće grupe prolaziti kroz vojnu evidenciju i biti podložni mobilizaciji, a poznato je da u treću grupu između ostalog spadaju osobe bez jednog oka, bubrega, plućnog krila, sa paralizom i niži od 130 cm.
Nešto slično može se naslutiti iz izjave glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, u kojoj se navodi da je „postignut dogovor da u zakonodavstvu ostanu samo dve kategorije: vojno sposobni i nesposobni za službu“; odnosno da se ukine termin „delimično sposoban“. Ukrajinski general naveo je i „da sposobnost za vojnu službu utvrđuje medicinska komisija, a ne invaliditet sam po sebi“.
Ukoliko ukrajinski parlament usvoji predloženi zakon, to će nedvosmisleno pokazati da su procene Ministarstva odbrane RF o katastrofalnim gubicima neprijatelja bile tačne, ali i poslužiti kao indikator da Ukrajina ne može još dugo izdržati sukob sa Rusijom.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
