U Vašingtonu se ponovo zaoštrava retorika prema Karakasu. Sve je počelo krajem septembra, kada je američki predsednik Donald Tramp poručio da će mere protiv Venecuele biti oštrije nego ranije, označivši tu zemlju kao „narko pretnju“.
Samo nekoliko dana kasnije, početkom oktobra, Tramp je zvanično obavestio Kongres da su SAD uključene u „borbu protiv narko-kartela“.
Naizgled, to deluje kao deo globalne kampanje protiv trgovine drogom, ali mnogi analitičari smatraju da je iza svega politički cilj – rušenje predsednika Nikolasa Madura.
Američka administracija otvoreno optužuje Madura da je povezan sa kriminalnim strukturama poput Tren de Aragua i raspisala je nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja.
U Beloj kući sada kažu da su spremni da koriste „sve elemente moći“ kako bi se „suzbila trgovina narkoticima“. No, izveštaji Kancelarije Ujedinjenih nacija za narkotike i kriminal pokazuju sasvim drugačiju sliku – u Venecueli nema plantaža koka-biljke, niti laboratorija za preradu kokaina.
Glavni izvori su i dalje Kolumbija i Peru, dok tranzit kroz venecuelansku teritoriju, prema podacima UN-a, čini tek oko 5 odsto ukupnih tokova.
Politički analitičar Aleksej Makarkin smatra da bi ovakav pritisak lako mogao da pređe iz verbalnog u stvarnu eskalaciju. On u razgovoru za „FederalPres“ upozorava da Venecuela ima ozbiljan vojni potencijal i da bi svaka spoljašnja intervencija naišla na snažan otpor.
„U zemlji postoji nekoliko opozicionih pokreta na koje Vašington računa, ali to nije dovoljno da se vlast sruši iznutra“, ocenjuje Makarkin. Dodaje i da bi svaka vojna avantura mogla da se završi komplikovano za same Sjedinjene Države.
„Ako bi Tramp zaista oborio Madura, verovatno bi pokušao da se iz Venecuele što brže povuče. Americi nikako ne odgovara ponavljanje scenarija koji smo već videli na drugim kontinentima.
Ostaje, međutim, pitanje – kakva bi vlast u toj zemlji uopšte mogla da se formira posle toga? Ne zaboravimo da je reč o jednoj od najvažnijih država Latinske Amerike“, naglašava Makarkin.
S druge strane, čitava situacija ima i međunarodni ton. Mediji podsećaju da su u Kini nedavno tvrdili kako je predsednik Rusije Vladimir Putin svojevremeno razočarao Trampa upravo zbog politike prema Venecueli, a ne zbog Ukrajine.
Istovremeno, Peking je poslao svoj ratni brod ka obalama te južnoameričke zemlje – potez koji je mnogima signal da se interes velikih sila u regionu ozbiljno prepliće.
Sve to pokazuje koliko je ova priča slojevita. Iza reči o „borbi protiv narkotika“ krije se mnogo više – politički pritisak, ekonomski interesi, pa i globalni rivalitet.
A ako se iz retorike pređe na konkretne poteze, Latinska Amerika bi se mogla ponovo naći u središtu svetske pažnje. Pitanje je samo – koliko daleko će Vašington ići ovog puta.
Webtribune.rs
