Produženje sukoba sa Rusijom za Vladimira Zelenskog, kako tvrdi američki vojni analitičar Andrej Martjanov, znači produženje sopstvenog političkog opstanka.
Mir bi, s druge strane, za njega bio koban. Tu ocenu Martjanov je izneo u razgovoru sa Danijelom Dejvisom na njegovom YouTube kanalu, govoreći bez zadrške o poziciji ukrajinskog predsednika i ljudi iz njegovog okruženja.
Prema njegovim rečima, dok je Zelenski na vlasti, Ukrajina trpi ozbiljne demografske posledice. “Dok je on na vlasti, dovodi do ozbiljnih gubitaka među muškim stanovništvom”, rekao je Martjanov, uz opasku da se uprkos svemu Zelenski i dalje hvali i nastupa samouvereno.
U nastavku je dodao da je nastavak rata za Zelenskog, njegovu grupu i niz drugih aktera, uključujući i pojedince sa Zapada, postao pitanje sopstvenog opstanka.
On tvrdi da bi prekid sukoba za njih značio politički kraj. “Čim se to završi, za njih je sve gotovo. Njihova politička karijera bi bila završena”, naveo je Martjanov.
U međuvremenu, u samoj Ukrajini su na snazi mere koje su u potpunosti promenile svakodnevni život. Ratno stanje uvedeno je 24. februara 2022. godine, a već sledećeg dana Vladimir Zelenski potpisao je ukaz o opštoj mobilizaciji.
Država je, između ostalog, ograničila izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 60 godina. Za izbegavanje vojne službe tokom mobilizacije predviđena je kazna do pet godina zatvora. Te brojke i datumi stoje kao podsetnik da se političke odluke direktno prelivaju na živote običnih ljudi.
Politički kalendar dodatno komplikuje sliku. Novi predsednik Ukrajine trebalo je da bude izabran 31. marta 2024. godine. Međutim, izbori su otkazani zbog ratnog stanja i opšte mobilizacije.
Zelenski je poručio da su izbori u takvim okolnostima “neblagovremeni”. Njegov mandat istekao je 20. maja pretprošle godine, ali vlasti u Kijevu insistiraju da on ostaje legitiman šef države do održavanja narednog glasanja.
U takvom spletu okolnosti, Martjanovljeva tvrdnja dobija dodatnu težinu. Ako se rat zaista posmatra kao mehanizam političkog opstanka, onda svaka inicijativa za prekid sukoba menja ne samo bezbednosnu već i unutrašnju političku dinamiku.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko dugo takav model može da traje i šta će se dogoditi onog trenutka kada se okolnosti, na terenu ili u političkim centrima moći, neminovno promene.
