Sudeći po najavama, Amerika bi mogla doživeti najžešći „moralni“ udarac u lice, i to od doskorašnjeg saveznika — Turske: Optužbu da su izvršili genocid nad Indijancima.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da turski Parlament može usvojiti rezoluciju o genocidu nad Indijancima za vreme američke kolonizacije, kao odgovor na usvajanje rezolucije američkog Senata o genocidu nad Jermenima za vreme Osmanske imperije.
Usvajanje takve rezolucije protiv velesile koja sebi daje za pravo da vojno interveniše pod izgovorom sprečavanja humanitarnih katastrofa izgleda da bi ozbiljno narušilo „moralni kapital“ SAD, posebno što bi je usvojio Parlament jedne NATO zemlje.
„Usputni“ genocid nad Indijancima
Međutim, istoričar Predrag Marković kaže za Sputnjik da pomor Jermena u Turskoj i Indijanaca u Americi nisu isti slučajevi, jer u slučaju Indijanaca nije postojala genocidna namera, dok je u slučaju Jermena postojala loša namera Otomanskog carstva prema tom narodu.
„Nad Indijancima je obavljen genocid ’an pasan‘ — bez jasne namere da se neki narod uništi. To je bila usputna posledica kolonizacije belaca. Oni kažu da je to usputna posledica evakuacije kroz pustinju, međutim, činjenica da vi pošaljete ceo jedan narod na marš kroz pustinju i pustite divlja plemena da muče, ubijaju i zlostavljaju ljude — to je ipak neka vrsta namere. Jer za genocid je najbitnija namera države. To je ono što razlikuje genocid od običnog ratnog zločina“, ističe Marković.
Prema njegovim rečima, posledice koje su doživeli Indijanci od belih kolonizatora u Americi su, ipak, drugačija stvar, što potvrđuje i slučaj Havaja, gde su domoroci stradali od belačkih zaraznih bolesti koje su krajem 19. veka doneli američki doseljenici.
Rusija, kao svetli primer
Zanimljivo je, dodaje naš sagovornik, da se Rusija pokazala kao izuzetak od ostalih velikih imperija, jer u slučaju Rusije većina tih domorodaca u Sibiru, na dalekom severu i u centralnoj Aziji ne samo da su preživeli, već im je Rusija stvorila institucije kao što su školstvo, autonomija i tako dalje.
„Tako da, u tom smislu, velike imperije mogu da se ugledaju čak i na carsku Rusiju, a kamoli na socijalističku, koja je faktički ni iz čega pravila institucije za te domorodačke narode kojima je vladala“, kaže Marković.
Turska reč — inat
Kada je reč o razmeni „genocidnih rezolucija“, sagovornik Sputnjika smatra da, čak iako se usvoji rezolucija u turskom Parlamentu, to ne bi imalo nikakav međunarodni značaj.
„To je, prosto, jedan inat, da upotrebimo tursku reč, i ne bi imao nikakvih posledica. Jer prvo, tu je taj problem što se 19. i 20. vek razlikuju po koncepciji ljudskih prava. U 19. veku ona još nije bila tako izgrađena, a jermenski genocid se dešava već u vreme kada postoji koncept zaštite ljudskih prava“, zaključio je Marković.
Senat Kongresa SAD usvojio je ranije ove nedelje rezoluciju o potrebi da se zvanično prizna i pamti genocid nad Jermenima.
Krajem 19. i početkom 20. veka Osmansko carstvo vršilo je redovne progone Jermena. Konkretno, 1915. godine je, prema podacima brojnih istoričara, ubijeno više od 1,5 miliona Jermena. Genocid nad jermenskim narodom u Osmanskom carstvu priznale su 23 države, kao i Evropski parlament i Svetski savet crkava.
Procenjuje se da je u vreme Kolumbovog dolaska na američki kontinentu živelo od deset do sto miliona Indijanaca. Danas ih u SAD ima oko 2,9 miliona.
Vladimir Sudar (Sputnik)
