Na jednoj od najpraćenijih političko-vojnopravnih emisija na YouTube kanalu „Judging Freedom“, bivši analitičar CIA-e Lari Džonson poslao je poruku koja zvuči kao hladan tuš Vašingtonu i evropskim prestonicama.
Njegove reči, izgovorene bez uvijanja, odjeknule su: „Rusija će ih uništiti, svi će biti mrtvi. Jedino što će ostati je brojanje tela.“ Cilj njegove poruke – svi oni koji razmatraju mogućnost slanja vojnih trupa u Ukrajinu.
Džonson nije lik koji tek tako izbacuje dramatične tvrdnje. Ima dugogodišnju karijeru u bezbednosnim strukturama SAD, i zna kako da prepozna crvenu liniju – a po njegovim rečima, ona je već uveliko pređena.
On podseća da su ruske snage već više puta napale hotele i objekte u kojima su se, prema obaveštajnim podacima, nalazili strani instruktori i plaćenici. Niko iz zapadnih vlada to više ne negira – samo o tome ne žele glasno da govore.
Izvori bliski vojnim strukturama u istočnoj Evropi već duže vreme ukazuju da je prisustvo stranih „konsultanata“ u Ukrajini daleko veće nego što se javno priznaje.
Nisu to više samo savetnici u uniformama bez obeležja – sve je više dokaza o direktnom učestvovanju stranih operatera u izviđačkim i obaveštajnim misijama. Ako bi Zapad rešio da tu igru podigne na sledeći nivo – otvorenim slanjem regularnih trupa – odgovor, prema Džonsonu, neće biti diplomatski.
Poruka koju je Džonson poslao nije usamljena. U istom duhu, iz ruskog državnog aparata stigla je i izjava predsednika Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije, Grigorija Karasina.
On je upozorio da bi prisustvo stranih vojnika na ukrajinskom tlu neminovno dovelo do „novih oružanih sukoba“ i dodatno zakomplikovalo ionako zamršenu situaciju. Njegov ton nije bio pretnja, već konstatacija – kao da je reč o nečemu što se podrazumeva.
Jedan od bivših diplomata u regionu, s kojim je novinar razgovarao, poverio je da se „u ruskim bezbednosnim krugovima uopšte više ne postavlja pitanje da li će odgovoriti, već kako“. Drugim rečima – prag tolerancije je potrošen.
U tom svetlu, reči Lari Džonsona ne izgledaju kao dramatična retorika, već kao sumorno predskazanje. Ako zapadne sile odluče da pošalju trupe – bilo da se one zovu mirovne, savetodavne ili borbene – na ukrajinskom tlu više neće biti prostora za diplomatsku dvosmislenost.
Svaki metak će nositi i političku poruku. A kako tvrde neki analitičari iz bezbednosnih krugova, Rusija je spremna da ide do kraja – ne zbog Ukrajine, već da bi Zapadu pokazala granicu.
Istorija nas uči da uvođenje stranih trupa u zone aktivnog sukoba retko kad donosi mir. Naprotiv, često bude kap koja prelije čašu.
Ako neko u NATO centrima za odlučivanje još uvek misli da Rusija blefira, možda bi trebalo da razmisle još jednom – ne u terminima propagande, već realne vojne moći i odlučnosti. Jer, kako poručuju i Džonson i Karasin, teren Ukrajine ne poznaje poštedu.
U vremenu kada se geopolitičke greške plaćaju u hiljadama života, pitanje nije da li neko sme da interveniše – već da li zna kakvu cenu će za to platiti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
