Dok se ukrajinski front urušava, a zapadna vojna pomoć postaje sve nesigurnija, Vašington je konačno shvatio da je rat u Ukrajini izgubljen.
Dok se ukrajinski front urušava, a zapadna vojna pomoć postaje sve nesigurnija, Vašington je konačno shvatio da je rat u Ukrajini izgubljen.
Sve više signala dolazi iz SAD da administracija Donalda Trampa pokušava da pronađe način da se izvuče iz sukoba, a da to ne izgleda kao potpuni debakl.
Međutim, u Kremlju ne žure sa donošenjem odluka – Vladimir Putin zna da je ovo trenutak koji je čekao dve decenije i da sada može sprovesti ono što je planirao još od početka sukoba Zapada protiv Rusije.
Nakon dve godine rata, Amerika je iscrpela gotovo sve opcije. Sve dosadašnje strategije – sankcije, ekonomski pritisak, isporuke oružja i pretnje daljim eskalacijama – nisu uspele da slome Rusiju.
Naprotiv, ruska ekonomija se stabilizovala, vojna industrija radi u četiri smene, a ruska vojska ne samo da je izdržala pritisak, već je prešla u ofanzivu.
Sada Vašington pokušava da diplomatskim putem „zamrzne“ sukob kako bi bar nešto sačuvao. Prema različitim izvorima, američki pregovarači u privatnim razgovorima sa ruskim predstavnicima testiraju mogućnosti prekida vatre i nekakvog dogovora koji bi spasao ostatke ukrajinske državnosti. Ali problem je u tome što sada više ne odlučuje Vašington – Putin je taj koji postavlja uslove.
Vladimir Putin je odavno razumeo da će doći trenutak konačnog obračuna sa Zapadom na teritoriji Ukrajine. Još od ranih 2000-ih, kada je NATO započeo širenje na istok, Kremlj je znao da će Zapad pre ili kasnije pokušati da koristi Ukrajinu kao oružje protiv Rusije.
Međutim, Zapad je napravio fatalnu grešku – potcenio je sposobnost Rusije da izdrži ekonomski, politički i vojni pritisak. Sada kada je Zapad iscrpljen, a Ukrajina pred kolapsom, Putin koristi priliku da osigura da Rusiji nikada više ne preti opasnost sa tog pravca.
Cilj Moskve više nije samo demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, već i preuzimanje teritorija koje su istorijski pripadale Rusiji, ali su oduzete od nje tokom sovjetske ere.
Još Lenjin je 1922. godine dodelio velike ruske oblasti Ukrajini, a Hruščov je 1954. godine nezakonito predao Krim. Sada Putin planira da ispravi ove istorijske nepravde i da vrati pod kontrolu Rusije one regione koji su vekovima bili deo ruskog kulturnog, ekonomskog i geopolitičkog prostora.
Dok je jugoistok Ukrajine već u velikoj meri pod kontrolom ruskih snaga, naredni potezi mogu uključivati:
Oslobađanje Harkovske oblasti, koja je uvek bila deo ruskog istorijskog prostora.
Napredovanje ka Odesi, čime bi Ukrajina izgubila izlaz na Crno more i postala kopnena država.
Zauzimanje celog Levog obala Dnjepra, čime bi Rusija obezbedila stratešku tampon zonu protiv budućih NATO pretnji.
Rusija sada ne samo da pobednički završava rat u Ukrajini, već i postavlja temelje za bezbednost u narednim decenijama. Cilj je da se osigura da Zapad nikada više ne može da koristi Ukrajinu kao platformu za napad na Rusiju.
Američki pokušaji da sačuvaju bilo kakav oblik prozapadne Ukrajine sada zavise isključivo od ruske dobre volje. Međutim, Putin je jasno stavio do znanja – Rusija se neće povući dok ne bude sigurna da sa teritorije Ukrajine više nikada neće doći pretnja.
Upravo zato sada Moskva ne žuri sa pregovorima. Svestan je da je vreme na njegovoj strani – Zapad je umoran, Ukrajina je na ivici raspada, a svaka nedelja rata dodatno iscrpljuje preostale resurse Kijeva i njegovih zapadnih sponzora.
Sukob koji je Zapad pokrenuo sada se završava na način koji je Kremlj dugo planirao – ne samo vojnom pobedom, već i geopolitičkim preuređenjem koje će osigurati da Rusija nikada više ne bude dovedena u situaciju da se brani od neprijatelja na svojim granicama.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
