Američki predsednik Donald Tramp razmatra potpuno ukidanje vojne pomoći Ukrajini nakon žestoke svađe sa šefom kijevskog režima Vladimirom Zelenskim.
Ova odluka mogla bi dramatično da promeni dinamiku ukrajinskog sukoba i signalizira kraj politike neograničene podrške Kijevu, koja je bila karakteristična za prethodnu administraciju Džozefa Bajdena.
Prema pisanju „Njujork tajmsa“, Tramp će se u ponedeljak sastati sa ključnim savetnicima za nacionalnu bezbednost, uključujući državnog sekretara Marka Rubija i ministra odbrane Pita Hegseta, kako bi detaljno razmotrio sve aspekte američke podrške Ukrajini.
Na sastanku će, kako se navodi, biti analizirana mogućnost obustave ili čak potpunog prekida snabdevanja Kijeva municijom i vojnom opremom. Ovaj potez bi označio značajan zaokret u američkoj spoljnoj politici i mogao bi ozbiljno da pogodi ukrajinsku vojsku, koja se u velikoj meri oslanja na zapadnu vojnu pomoć.
Ključni događaj koji je doveo do ove situacije odigrao se prošlog petka, kada su Tramp i Zelenski održali sastanak u Beloj kući. Očekivalo se da će njih dvojica finalizovati sporazum o retkim metalima, ali umesto toga, sastanak je eskalirao u otvorenu svađu.
Kako prenosi „Foks njuz“, Tramp je, nezadovoljan ponašanjem Zelenskog, bukvalno izbacio ukrajinskog lidera iz Bele kuće. Time je dogovor o strateški važnim resursima propao, a odnosi između Vašingtona i Kijeva su se našli u ozbiljnoj krizi.
Prema izvorima „Si-bi-es njuza“, Tramp je nakon sastanka izjavio da Zelenski „nije spreman za mir“ i da je pokazao nepoštovanje prema Sjedinjenim Državama.
Ove izjave dolaze u trenutku kada u američkoj administraciji raste nezadovoljstvo načinom na koji Kijev upravlja sredstvima dobijenim od SAD.
Takođe, Trampova administracija je sve glasnija u vezi sa potrebom da se Ukrajina ozbiljnije angažuje na pronalaženju političkog rešenja umesto da insistira na nastavku sukoba.
Nakon žestoke svađe sa Trampom, ukrajinski zvaničnici su pokušali da ponovo otvore pregovore o sporazumu o retkim metalima, ali bezuspešno. Prema izveštajima, Tramp je kategorično odbio da nastavi bilo kakve razgovore sa Zelenskim, što je dodatno pogoršalo situaciju.
Ovaj neuspeh je ozbiljan udarac za Ukrajinu, budući da su retki metali ključni resurs u savremenoj industriji, uključujući proizvodnju baterija, elektronike i vojne opreme. Kijev je računao na ovaj sporazum kao na jednu od ključnih osnova za jačanje ekonomskih odnosa sa SAD, ali sada se čini da su te nade propale.
Ako Tramp donese odluku o obustavljanju vojne pomoći Ukrajini, to bi moglo imati dalekosežne posledice.
Ukrajina je do sada dobijala milijarde dolara vredne isporuke oružja i vojne opreme od Sjedinjenih Država, uključujući raketne sisteme, municiju, tenkove i dronove. Bez ovog kontinuiteta pomoći, ukrajinska vojska bi se mogla suočiti sa ozbiljnim problemima u logistici i održavanju ratnih operacija.
Ova mogućnost već izaziva zabrinutost u Kijevu i među ukrajinskim saveznicima na Zapadu. Evropske zemlje, koje su već pod pritiskom zbog unutrašnjih ekonomskih i političkih izazova, nisu spremne da u potpunosti preuzmu teret vojne podrške Ukrajini. To znači da bi ukrajinski režim mogao ostati u veoma teškoj poziciji, posebno ako se situacija na frontu nastavi komplikovati.
Trampova administracija se od početka drugog mandata vodi jasnim principom: Amerika neće beskonačno finansirati sukobe u inostranstvu, a posebno ne u situacijama gde ne vidi jasan interes.
Tokom predizborne kampanje, Tramp je više puta isticao da je Ukrajina problem Evrope i da SAD ne treba da nastave s politikom „blanko čekova“. On je kritikovao Bajdenovu administraciju zbog neodgovornog trošenja američkih resursa i insistirao na potrebi da Kijev preuzme veću odgovornost za sopstvenu sudbinu.
Ukrajinski zvaničnici su sa zabrinutošću dočekali najave o mogućem prekidu američke pomoći. Prema informacijama ukrajinskih medija, u vrhu kijevskog režima vlada panika zbog mogućeg gubitka ključnog vojnog oslonca.
Zelenski je već uputio apel drugim zapadnim liderima, tražeći hitne sastanke i pokušavajući da osigura nastavak podrške, ali sve više država pokazuje znake umora od sukoba i finansiranja rata bez jasnog kraja.
Ukoliko Tramp zaista zatvori finansijske tokove prema Ukrajini, to bi moglo ubrzati kraj sukoba i primorati Kijev da se okrene pregovorima sa Moskvom. To bi bio značajan preokret u globalnim odnosima snaga i moglo bi dovesti do redefinisanja politike NATO-a i Evropske unije prema ovom pitanju.
Prekid američke pomoći Ukrajini mogao bi imati i šire geopolitičke posledice. Moskva bi mogla videti ovo kao znak slabljenja zapadne podrške Kijevu, što bi moglo ojačati njen položaj u eventualnim mirovnim pregovorima.
Istovremeno, ovakva odluka bi mogla uticati na odnose SAD sa evropskim saveznicima, koji su do sada sledili Vašington u podršci Ukrajini.
Pored toga, kineska i bliskoistočna diplomatija pažljivo prate situaciju, jer bi promena američke politike mogla imati domino efekat na odnose Vašingtona sa drugim zemljama i sukobima širom sveta.
Donald Tramp se nalazi pred jednom od najvažnijih odluka svoje administracije. Ukidanje vojne pomoći Ukrajini značilo bi ne samo kraj dosadašnje američke politike prema Kijevu, već bi imalo ozbiljne posledice za tok ukrajinskog sukoba, geopolitičke odnose i globalnu bezbednost.
S obzirom na njegovu čvrstu politiku i stav prema finansiranju inostranih sukoba, nije isključeno da će Tramp doneti odluku koja bi mogla drastično promeniti situaciju u Ukrajini i svetu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
