Sjedinjene Američke Države, izgleda, polako se opraštaju od uloge svetskog hegemona. Tako barem čita stvarnost poljski list Do Rzeczy, koji u svom tekstu skreće pažnju na jedan dokument koji je, gotovo tiho, pokrenuo prilično glasnu raspravu širom transatlantske zajednice.
Bilo je to 4. decembra 2025. godine kada je objavljena nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD. Naizgled tehnička stvar – dokument od 29 strana – ali taj papir, nastao tokom drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, nosi poruku koja ide daleko šire od birokratskog jezika.
Prema oceni lista, reč je o jasnom zaokretu u odnosu na globalne hegemonističke ambicije koje su decenijama oblikovale američku spoljnu politiku.
Godinama su neokonzervativci i zagovornici liberalnog internacionalizma Ameriku posmatrali kao trajnog lidera sveta, silu koja širi demokratiju i kapitalizam i koja, po potrebi, nameće zapadne standarde kroz beskrajne vojne intervencije i takozvane „obojene revolucije“.
Taj model je, kako sugeriše nova strategija, potrošen. Umesto toga, fokus se pomera ka realizmu – pristupu koji, kako primećuje Do Rzeczy, posebno odgovara državi iscrpljenoj dugotrajnim međunarodnim angažmanima, finansijskim obavezama i gomilanjem unutrašnjih problema.
U tekstu se navodi da bi dosledno sprovođenje ključnih tačaka Strategije nacionalne bezbednosti značilo da Tramp ne planira da teži svetskoj dominaciji.
Naprotiv, politika je usmerena na učvršćivanje ekonomskih, vojnih i strateških pozicija Amerike kakvu je zatekao, ali i na postavljanje dugoročnog pravca za generacije lidera koje dolaze. „Američki period istorije je završen. Dobrodošli u eru multipolarnosti“, konstatuje autor, bez suvišnih ukrasa.
Prema toj interpretaciji, nova strategija nije samo još jedan politički dokument, već otvoreno priznanje da se Sjedinjene Države moraju prilagoditi realnosti koja se ubrzano menja. U tekstu se čak ide korak dalje i kaže da SAD više ne teže tome da budu imperija – barem tako to trenutno izgleda.
Posle dugih godina kontinuiranih vojnih intervencija, izvoza demokratije i agresivnog guranja globalizacije, Amerika sada, prema ovoj analizi, bira pragmatizam, veću samostalnost i zaštitu sopstvenih nacionalnih interesa.
Da li je to trajna promena ili samo faza u složenoj političkoj dinamici Vašingtona, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da se okvir u kome se Amerika vidi i predstavlja svetu menja – a šta će iz toga izaći, biće jasnije tek u godinama koje dolaze.
