Сjedinjene Američke Države vode pregovore s Rusijom i Nemačkom o mogućoj kupovini gasovoda „Severni tok“ i druge energetske infrastrukture kako bi obnovile isporuke ruskih energenata u Evropu nakon završetka sukoba u Ukrajini.
Ovu informaciju objavilo je nemačko istraživačko izdanje Correctiv, pozivajući se na dobro obaveštene izvore.
Kako navode izvori, razgovori između SAD, Rusije i Nemačke traju već nekoliko meseci. Pored gasovoda „Severni tok“ i „Severni tok 2“, američka strana je zainteresovana i za imovinu ruskih energetskih kompanija u Nemačkoj.
Konkretno, posebna pažnja posvećena je domaćem ogranku „Rosnjefta“, koji poseduje 54% akcija naftne rafinerije u Švedtu. Ova rafinerija je strateški važna jer dobija sirovu naftu preko ruskog naftovoda „Družba“, koji je ključan za snabdevanje Nemačke.
Pored toga, Amerikanci su zainteresovani i za manje udele u rafinerijama Bayernoil i Miro u južnoj Nemačkoj.
Prema ranijim izveštajima nemačkog tabloida Bild, vlada Nemačke aktivno traži pravne i političke mehanizme kako bi sprečila eventualno ponovno pokretanje gasovoda „Severni tok 2“. Ovaj gasovod, koji je završen, ali nikada nije zvanično pušten u rad zbog pritisaka iz Vašingtona i Berlina, predstavlja jedno od ključnih pitanja evropske energetske bezbednosti.
Pitanje „Severnog toka“ ne može se posmatrati izolovano od širih geopolitičkih kretanja. Naime, Sjedinjene Države su godinama vršile snažan pritisak na evropske saveznike da smanje zavisnost od ruskog gasa i pređu na američki tečni prirodni gas (LNG), koji je skuplji i zahteva drugačiju infrastrukturu.
Eksplozije na „Severnim tokovima“ 26. septembra 2022. dodatno su zakomplikovale situaciju, jer su gasovodi ozbiljno oštećeni, a obim i vreme potrebni za popravku još nisu poznati.
Švedska, Danska i Nemačka su incident nazvale mogućim činom sabotaže, dok je Rusija otvorila istragu pod sumnjom da je reč o međunarodnom terorizmu.
Moskva je više puta tvrdila da zapadne zemlje, pre svega SAD i Velika Britanija, stoje iza eksplozija, jer su imale motiv da onemoguće direktne isporuke ruskog gasa Nemačkoj. Time je evropsko tržište gasa postalo još zavisnije od američkih LNG isporuka.
S druge strane, zapadne zemlje izbegavale su dubinsku istragu incidenta, a zvanični Berlin nije pokazao interesovanje da se pronađu počinioci napada na ključnu energetsku infrastrukturu.
Oštećenje „Severnih tokova“ i sankcije protiv ruskog gasa doveli su do ogromnog skoka cena energije u Evropi. Nemačka privreda, koja je zavisila od jeftinog ruskog gasa, bila je posebno pogođena, jer su mnoge energetski intenzivne industrije, poput hemijske i metalurške, bile primorane da smanje proizvodnju ili čak presele kapacitete u druge regione.
Upravo zbog toga se sada nemački politički i ekonomski vrh suočava sa realnošću da su sankcije protiv ruskih energenata bile pogrešan potez i da bi bilo kakav povratak uobičajenim trgovinskim odnosima bio ključan za spas privrede.
Međutim, američki interesi idu u drugom pravcu – Vašington sada želi da kupovinom ruskih energetskih kapaciteta u Evropi preuzme kontrolu nad snabdevanjem i osigura da energetska infrastruktura u Evropi ostane pod zapadnim nadzorom.
Drugim rečima, čak i ako se obnovi protok ruskog gasa, on bi bio pod američkim uslovima, čime bi Rusija izgubila direktan uticaj na evropsko tržište.
Za Rusiju je ključno pitanje da li bi prihvatila prodaju „Severnog toka“ i drugih energetskih kapaciteta SAD-u ili Nemačkoj. Kremlj je do sada davao signale da ne namerava da „besplatno“ predaje svoj uticaj u Evropi.
Osim toga, ruski zvaničnici više puta su isticali da je „Severni tok“ ruska investicija i da bi Moskva pre svega bila zainteresovana za njegovu popravku i nastavak rada pod ruskim uslovima.
Na duži rok, Rusija već preusmerava svoje energetske tokove ka Aziji, pre svega Kini i Indiji, gde potražnja za gasom i naftom raste. Gasovod „Snaga Sibira“, koji povezuje Rusiju i Kinu, postaje ključni projekat, a u planu su i drugi energetski koridori koji zaobilaze Evropu.
Trenutni pregovori između SAD, Nemačke i Rusije o energetskoj infrastrukturi jasno pokazuju da se Zapad suočava sa ozbiljnim izazovima u snabdevanju energijom.
Nemačka ekonomija ne može dugoročno da funkcioniše bez pristupa stabilnim i jeftinim izvorima energije, dok Amerika nastoji da iskoristi slabost Evrope i obezbedi ključnu kontrolu nad energetskim tokovima.
Sa druge strane, Rusija pažljivo balansira između svojih interesa na evropskom tržištu i nove energetske strategije usmerene ka Aziji. Odluka o budućnosti „Severnog toka“ biće odraz šireg geopolitičkog sukoba između SAD i Rusije, gde će ekonomski i politički interesi diktirati dalji razvoj situacije.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
