SAD i Nemačka su postigle dogovor oko kontroverznog Severnog toka 2. Za njega obe strane kažu da će zaustaviti Rusiju da koristi projekat kao političku polugu nad svojim evropskim saveznicima.
Međutim, njihov dogovor je mnoge države ostavio nezadovoljnim.
Gotovo kompletiran novi cevovod imaće kapacitet da sprovede 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u Evropu ispod Baltičkog mora i udvostručiće izvoz ruskog gasa u Nemačku.
Sporazum je postignut nakon sastanka američkog predsednika Džoa Bajdena i nemačke kancelarke Angele Merkel.
Dogovor je naišao je na žestok otpor pre svega Ukrajine, koja godišnje gubi oko 3 milijarde dolara kao naknadu za tranzit gasa, ali i zemalja EU – Poljske, Litvanije, Estonije i Letonije.
Američki predsednik Džo Bajden je u kampanji govorio kako će naporno raditi na suzbijanju opasnosti koje proizlaze iz „lažne politike Kremlja“. U to vreme „Severni tok 2“ je nazivao „lošim poslom“, a državni sekretar Entoni Blinken obećao je u potvrdnom svedočenju pred Odborom za spoljne odnose Senata da će raditi na zaustavljanju projekta.
Međutim, izgleda da se Bajden predomislio.
Proletos je Bajdenova administracija odlučila da se povinuje zahtevima Berlina i preda Moskvi geopolitičko oružje odričući se sankcija koje su prethodno nametnute podružnici Gasproma koja vodi projekat i njenom izvršnom direktoru Matijasu Varnigu, bivšem agentu Štazija i Putinovom prijatelju. Ovo je otvorilo vrata završetku projekta, piše „The Hill“.
Administracija je od februara pokušavala da postigne dogovor sa Berlinom kako bi nadoknadila štetu koju bi završetak projekta doneo Ukrajini i drugim zemljama istočne Evrope. Pet meseci kasnije, postignut je dogovor. U zamenu za dozvolu Moskvi da zaobiđe Istočnu Evropu snabdevanjem gasom, SAD i Nemačka obezbedile bi neki oblik ulaganja u ukrajinski energetski sektor.
U međuvremenu, ukidanje sankcija ustvari je osnažilo loše ponašanje Kremlja.
Gasprom je smanjio isporuke gasa u Evropu kako je tražnja rasla.
Putin je javno rekao da će Gasprom poslati više gasa preko Ukrajine samo ako se Kijev bude ponašao kako treba.
Ruski predsednik je takođe napisao i navodnu istorijsku analizu koja tvrdi da su Rusi i Ukrajinci (i Belorusi) jedan narod, a da Ukrajina može da uživi sigurnu i mirnu budućnost samo u bliskoj saradnji sa Rusijom.
Najavljujući sporazum, američka zvaničnica Viktorija Nuland rekla je novinarima da Severni tok 2 ostaje „loš gasovod“, ali je dodala da sporazum „predviđa sankcije Moskvi ako pokuša da ucenjuje Ukrajinu“, koja je upozorila da „cevovod ugrožava njenu bezbednost“, piše BBC.
Cilj sporazuma je da „ublaži strah od evropske zavisnosti od ruske energije“.
Ukrajina se borila sa separatistima koje podržavaju Rusija od 2014. godine, dok je Moskva iste godine anektirala i poluostrvo Krim od Ukrajine. Početkom aprila ove godine gomilanje ruskih trupa na njenoj granici sa Ukrajinom izazvalo je bojazan da Moskva sprema još jedan napad na svog suseda.
Prema uslovima sporazuma, SAD i Nemačka obavezale su se da će Rusiji nametnuti troškove kako bi je sprečile da cevovod koristi kao političko oružje.
„Ako Rusija pokuša da koristi energiju kao oružje ili počini dalja agresivna dela protiv Ukrajine, Nemačka će preduzeti mere na nacionalnom nivou i zalagati se za delotvorne mere na evropskom nivou, uključujući sankcije, kako bi ograničila ruske izvozne mogućnosti u Evropu u energetskom sektoru“, dodaje se u saopštenju.
Međutim, neki „kritičari kažu da dogovor ne ide dovoljno daleko“, navodi Skaj Njuz. Poljska se pridružila Ukrajini u protivljenju projektu za koji tvrdi da „ugrožava bezbednost centralne i istočne Evrope“, navodi BBC.
Ukrajina je „zahtevala formalne razgovore sa Briselom i Berlinom o cevovodu“, izveštava Politiko.
Ukrajinski i poljski ministri spoljnih poslova objavili su zajedničku izjavu.
„Odluka o izgradnji Severnog toka 2, koja je usvojena 2015. godine nekoliko meseci nakon invazije Rusije i nezakonske aneksije ukrajinske teritorije, stvorila je političku, bezbednosnu, kao i krizu poverenja u Evropi. Trenutno se ova kriza pogoršava odbijanjem pokušaja da se zaustavi puštanje gasovoda. Takva odluka stvorila je dodatne političke, vojne i energetske pretnje za Ukrajinu i centralnu Evropu uopšte. Istovremeno, ona povećava mogućnosti Rusije da destruktivno utiče na bezbednosnu situaciju u Evropi i produbljuje razlike između država članica NATO-a i EU. Svaki verodostojan pokušaj ponovnog uspostavljanja ravnoteže bezbednosti u regionu mora uzeti u obzir moguće negativne rizike u tri oblasti: političkoj, vojnoj i energetskoj. Ti bi pokušaji morali da budu demokratski, da u fazi ugovaranja sporazuma predvide pregovore sa vladama zemalja koje su najviše pogođene negativnim posledicama Severnog toka 2“, naveli su Dmitrij Kuleba i Zbignjev Rau.
Nažalost, kako su rekli, „aktuelni predlozi koji se formiraju za popunjavanje bezbednosne praznine ne mogu se smatrati dovoljnim za efikasnu minimalizaciju pretnji koje predstavlja Severni tok 2“.
„Pozivamo SAD i Nemačku da adekvatno odgovore na bezbednosnu krizu u našem regionu, od koje jedino Rusija ima koristi. Ukrajina i Poljska će raditi zajedno sa svojim saveznicima i partnerima protiv pokretanja Severnog potoka 2, sve dok ne budu razvijena rešenja za prevazilaženje bezbednosne krize, podršku zemljama u njihovim težnjama da postanu članice zapadnih demokratskih institucija, minimalizaciju pretnja po mir i energetsku bezbednost“, naveli su oni.
Iako su se Nemačka i SAD obavezale da će Ukrajina dobijati određenu naknadu, pitanje je da li će to nadomestiti oko 3 milijarde dolara koje je dobijala kao naknadu za tranzit gasa.
Dogovor takođe stvara glavobolju Džou Bajdenu, koji je optužen za uručenje „poklona“ Kremlju i „aktivno pomaganje Putinu u izgradnji njegovog gasovoda“, kaže britanski Telegraf.
Portparol američkog Stejt departmenta je rekao da Bela kuća i dalje smatra da je to „geopolitički projekat Kremlja koji ima za cilj da proširi ruski uticaj na evropske energetske resurse i da zaobiđe Ukrajinu“.
Administracija i dalje stoji iza izjave da je to „loš posao za Nemačku, loš posao za Ukrajinu i Evropu šire“.
Međutim, postigavši dogovor sa Nemačkom i jasno stavljajući do znanja da sankcije neće zaustaviti završetak projekta, Bajden je postao podložan kritikama, pre svega republikanaca, da je izvršio „totalnu predaju Putinu“.
„Ovo će biti generacijska geopolitička pobeda za Putina i katastrofa za Sjedinjene Države i naše saveznike. Decenijama od sada ruski diktatori i dalje će ubirati milijarde od Bajdenovog poklona, a Evropa će i dalje biti izložena ruskim energetskim ucenama“, rekao je republikanski kongresmen Ted Kruz.
Bajden je dobio kritike i od demokrata, pa je senatorka Džin Šahin upozorila da „još uvek nije uverena da ovaj sporazum – ili bilo koji bilateralni sporazum – može u dovoljnoj meri da pruži garancije našim evropskim saveznicima i umanji značajan ekonomski uticaj i bezbednosne implikacije završetka ovog gasovoda“.
U međuvremenu je pomeren sastanak ukrajinskog i američkog predsednika koji je trebalo da se održi u julu.
Bela kuća je u sredu potvrdila da će to biti 30. avgust, u to vreme Kongres neće zasedati, što će Volodimiru Zelenskom otežati održavanje sastanaka sa saveznicima u Kongresu ili da okupi opoziciju Severnom toku 2 u Vašingtonu.
Kremlj je u sredu rekao da su ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel izrazili zadovoljstvo skorim završetkom cevovoda Severni tok 2 tokom telefonskih razgovora.
„Lideri su zadovoljni što se izgradnja Severnog toka 2 bliži kraju“, rekao je Kremlj u izjavi nakon razgovora.
Tokom telefonskog poziva, Putin je pohvalio „posvećenost“ Nemačke projektu, rekao je Kremlj, ističući da je on „čisto komercijalan“ i usmeren na jačanje energetske bezbednosti Nemačke i Evropske unije.
(blic)
