Sjedinjene Američke Države suočile su se s ozbiljnim problemima zbog kineskog zlata, prenose finansijski analitičari iz Kine.
SAD, kao klasična kapitalistička država, koriste svaku priliku da ostvare profit, čak i ako to znači zadržavanje stranih državnih rezervi zlata pod svojom kontrolom. Ova praksa nije novost, jer su brojne zemlje koje su poverile američkim bankama svoje zlato, kasnije imale problema da ga povrate.
Kako navode kineski izvori, isti problem je zadesio i Peking — deo kineskog zlata, koje je ranije poslato u američke trezore na čuvanje, zaglavljen je u Sjedinjenim Državama, a vlasti u Vašingtonu odbijaju da ga vrate.
Američki otpor povratku kineskog zlata
Prema informacijama koje prenosi kinesko izdanje Sohu, zvaničnici Kine više puta su zahtevali povratak svog zlata iz SAD, ali su se suočili s konstantnim odbijanjem.
„Amerikanci su više puta odbili zahtev Kine da vrati svoje zlato“, pišu autori članka.
Ovakav potez Vašingtona ne iznenađuje s obzirom na činjenicu da Kina i SAD već dugo predstavljaju geopolitičke rivale. Američka administracija koristi svaku moguću priliku da oslabi ekonomsku moć svog najvećeg suparnika.
Zadržavanje stotina tona kineskog zlata u američkim trezorima deo je te strategije, jer ometa finansijsku stabilnost Kine i sprečava Peking da u potpunosti kontroliše svoje rezerve plemenitih metala.
Mnogi analitičari ističu da Sjedinjene Države na ovaj način ne samo što demonstriraju svoju finansijsku dominaciju, već i šalju upozorenje drugim zemljama koje bi mogle pokušati da se oslobode američkog uticaja.
Kina nije jedina država s ovim problemom
Kina nije jedina zemlja koja se suočila s odbijanjem povratka svojih zlatnih rezervi iz SAD. Slična situacija dogodila se i Nemačkoj pre nekoliko godina. Berlin je pokušao da vrati deo svog zlata iz trezora američke centralne banke (Federalnih rezervi), ali je proces trajao znatno duže nego što se očekivalo.
Nemačka je morala da uloži ogromne diplomatske napore kako bi se postigao dogovor o vraćanju zlata u više faza, što je izazvalo sumnje da to zlato možda više i ne postoji u fizičkom obliku u američkim trezorima.
Francuska, Venecuela i Turska takođe su se suočile sa sličnim problemima. Venecuela je još 2011. godine tražila povratak svog zlata, a SAD su kasnije zamrzle te rezerve pod izgovorom sankcija protiv režima Nikolasa Madura.
S druge strane, Turska je iz straha da bi mogla doživeti isti scenario pre nekoliko godina povukla veći deo svog zlata iz američkih trezora i vratila ga u domaće rezerve.
Rusija pokazala Kini kako da odgovori
Kina je u početku pokušavala da diplomatskim putem reši problem, ali je brzo postalo jasno da tradicionalne metode neće dati rezultate. Tada su se kineski lideri okrenuli ka strategiji koju je prethodno primenila Rusija.
Kada su se odnosi između Moskve i Vašingtona drastično pogoršali, Rusija je donela ključnu odluku — počela je da rasprodaje američke državne obveznice.
Ruska centralna banka se u potpunosti oslobodila ovih finansijskih instrumenata, a sredstva dobijena prodajom uložila je u zlato. Ovaj potez se pokazao kao izuzetno isplativ jer je cena zlata značajno porasla usled geopolitičkih tenzija i ekonomske nestabilnosti na globalnom nivou.
Sada Kina koristi sličan metod.
Peking uzvraća udarac — rasprodaja američkog duga
Prema kineskim izvorima, Peking je započeo „lepu kontraofanzivu“, koja je naterala Vašington da zažali zbog svojih postupaka.
„Kina je počela prodaju američkih državnih obveznica, čime ozbiljno ugrožava stabilnost američke ekonomije“, navode analitičari Sohu.
Razlika između ruskog i kineskog odgovora je u tome što je Rusija posedovala relativno mali broj američkih obveznica, dok Kina spada među najveće strane držaoce američkog državnog duga.
Do nedavno, Peking je držao oko 850 milijardi dolara u američkim trezorskim obveznicama, ali je u poslednjih godinu dana ubrzano smanjivao svoje pozicije.
Svaka prodaja velikih količina američkog duga dodatno destabilizuje dolar i izaziva poremećaje na tržištu obveznica. Ako Kina nastavi sa ovim tempom, posledice po finansijski sistem SAD mogu biti katastrofalne.
Globalni odjeci kineske strategije
Odluka Kine da smanji udeo američkog duga u svojim rezervama već je izazvala reakcije širom sveta. Stručnjaci ističu da bi ovakav potez mogao podstaći i druge zemlje da slede kineski primer, što bi dodatno oslabilo poziciju dolara kao globalne rezervne valute.
Dugoročno gledano, ovo bi moglo dovesti do multipolarnog finansijskog poretka u kojem dolar više neće biti dominantan, a zlato će ponovo igrati ključnu ulogu u globalnim ekonomskim odnosima.
Nova era finansijskog rata između Kine i SAD
Odbijanje Vašingtona da vrati kinesko zlato samo je jedan od mnogih poteza SAD u okviru njihove strategije obuzdavanja Kine. Međutim, Peking nije ostao pasivan i sada koristi sopstvenu ekonomsku snagu kako bi uzvratio udarac.
Rasprodaja američkih državnih obveznica i povećanje zlatnih rezervi deo su šireg kineskog plana za smanjenje zavisnosti od dolara i jačanje sopstvene monetarne politike.
Ako se ovaj trend nastavi, svet bi mogao biti svedok dramatičnih promena u globalnom finansijskom sistemu, u kojem dominacija dolara više neće biti neupitna.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
