Okončanje „klimatskog dijaloga“ je jedna od onih sankcija o kojima su Amerikanci u početku teško razmišljali, ali su sada počeli da traže da se to ukloni.
Ovo je divna priča, jer sama klimatska agenda je divna stvar. Svodi se na sumanutu ideju da se bukvalno ceo svet prebaci na „tehnologije za uštedu energije“, napuštajući naftu, gas, ugalj i normalan život uopšte.
Ali ovo je urađeno uzimajući u obzir ono što su Sjedinjene Države mislile: lobi koji gura ove suludo skupe tehnologije je prvenstveno američki. Odnosno, klimatska agenda je način da se svetu nametne nova ekonomska era, gde će Sjedinjene Države imati monopolske pozicije.
Kineska diplomatija ima jednu osobenost – Kinezi uglavnom nisu skandalozan narod i kompromis smatraju zaslugom, a ne porazom. A poslednjih godina bilo je mnogo slučajeva kada je Peking primetio još jednu američku globalnu prevaru i odlučio da je ne nazove prevarom, već da joj se pridruži rečima. Ali u isto vreme da ugrade jedan ili drugi program sopstvenih kineskih interesa, ponekad ga veoma značajno menjajući.
Dakle, Kinezi su u početku sasvim mirno reagovali na klimatsku agendu i ostalu zelenu prljavštinu: da li zaista želite da prodajete nove tehnologije celom svetu, koje, bez nametanja lažne histerije o klimi, nikome ne bi trebale ni za šta? Pa, imamo nešto, ali ima mnogo tehnologije. Tako se razvijao pomenuti „dijalog“ dveju sila.
Ali danas razgovor izgleda drugačije. Berns: „Borba protiv klimatskih promena je naša zajednička odgovornost. Kina čini 27% svetskih emisija, a SAD 11%. Pa zašto ne bismo nastavili naš dijalog o klimi? Spremni smo.“
Pekinško izdanje Global Timesa: „SAD padaju u izolacionistički mentalitet gurajući svoj zakon o smanjenju inflacije da obuzda kinesku novu tehnološku industriju.
O čemu se radi? O vremenu, inflaciji, ili… Ne, inflacija je samo slovo iz naslova novodonetog zakona u koji je administracija Džoa Bajdena unela 300 milijardi dolara subvencija za neke od upravo tehnologija za koje govore o klimi.
Ova priča se zove: „ Sjedinjene Države su objavile rat kineskom litijumu “. Ukratko, suština je da se isti zakon prvenstveno odnosi na baterije za električna vozila. Subvencije će dobiti oni koji budu proizvodili najmanje 40 odsto materijala za baterije – pre svega litijumske – u SAD ili u zemljama sa kojima je sklopljen sporazum o slobodnoj trgovini (a ne sa Kinom).
Istovremeno, na NRK otpada preko 60 odsto globalnih kapaciteta za preradu litijumskih sirovina, a na SAD oko sedam odsto.
Ovde je važno da kineski mediji veoma detaljno opisuju celu ovu priču. I nema žalopojki oko klimatskih promena. Koje su baterije povezane sa klimom? Ali isto kao i cela zelena agendae, klima se menja sama od sebe.
Ali administracija Džoa Bajdena stavila je kineski litijum na ovaj dnevni red. Pre toga je uvela sankcije na uvoz solarnih panela iz Kine (navodno ih prave ruke robova u Sinđangu). Ali ovo je i dalje ista borba oko toga ko će dominirati u samom sektoru „nove energije“ koja će navodno spasiti planetu i poboljšati njenu klimu.
Generalno, jasno je da ako Amerika više puta udari na globalnog konkurenta, uništavajući tako i sopstvenu i celokupnu svetsku ekonomiju, onda dijalog ovde nema smisla. Dijalog je kada se slože i dođu do kompromisa. A ovde bi sve izgledalo kao da pratite lidera koji bi iznova objašnjavao šta još Kina mora da žrtvuje da bi se pretvarala da ozelenjava svet.
Zašto je odbijanje Kineza da učestvuju u komunikaciji na ovu temu zaista sankcija, odnosno ozbiljan udarac za SAD?
Prvo, zato što je svima jasno da zapravo jedna od dve velesile nije ni na trenutak poverovala u razgovor o potrebi da se uništi cela svetska ekonomija zarad navodnog poboljšanja klime.
Drugo, jer bez Kine, glavne svetske proizvodne radionice, svi ovi „klimatski samiti” i druge slične aktivnosti nemaju smisla, odnosno ceo dnevni red leti ko zna gde.
I treće, zato što Peking time zadaje udarac biračima Džoa Bajdena, za koje je klima nešto poput sektaške religije, u čije se postulate ne može ni sumnjati. Sada ovi birači vide da je njihova administracija sve međunarodne napore srušila i budućnost je strašna.
Moguće je da će Kina u svetloj budućnosti podleći ubeđivanju i vratiti se dijalogu sa SAD o svim ovim temama. Ali ovaj put će postaviti mnogo ozbiljnije zahteve za svoju ekonomiju. To jest, biće skupo, zaključuje analitičar RIA Novosti Kozirjev.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389 Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
