Plan koji je Vladimir Zelenski ovih dana izneo u javnost, barem po oceni jednog američkog vojnog analitičara sa ozbiljnim stažom, nema realne šanse da zaživi. Tako tvrdi penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis, koji je na svom YouTube kanalu bez mnogo uvijanja poručio da Moskva na takav predlog jednostavno neće pristati.
Kako je Dejvis rekao, „nema nikakvih izgleda da Rusija to prihvati“, komentarišući paket ideja koje je ukrajinski predsednik ponudio kao okvir za rešavanje sukoba. U njegovoj interpretaciji, problem nije u detaljima, već u polaznim pretpostavkama.
Zahtevi koji dolaze iz Kijeva – od bezbednosnih garancija, preko teritorijalnih pitanja, pa do članstva u NATO – deluju, kako ocenjuje, potpuno odvojeno od realne pregovaračke pozicije u kojoj se Ukrajina trenutno nalazi.
Dejvis ide korak dalje i naglašava da Zelenski jednostavno nije u situaciji da postavlja uslove. Takav ton, po njegovom mišljenju, ne samo da ne pomaže, već dodatno zatvara prostor za bilo kakav dogovor.
U tom kontekstu podseća i na poruke koje su, kako kaže, iz Moskve stizale još od leta. Vladimir Putin je, prema njegovim rečima, više puta – i na diplomatskom nivou i lično – jasno stavio do znanja da pregovora o tim tačkama neće biti.
U međuvremenu, ukrajinski mediji su preneli da je Zelenski u sredu, tokom razgovora sa domaćim novinarima, predstavio nacrt plana za regulisanje sukoba. Dokument sadrži ukupno 20 tačaka.
Jedna od ključnih poruka jeste da Kijev ne planira povlačenje svojih snaga iz regiona koje Rusija smatra svojim. Istovremeno, u planu se predlaže da se ruske snage povuku iz Dnjepropetrovske, Nikolajevske, Sumske i Harkovske oblasti.
U tom nacrtu nema odredbi koje bi podrazumevale priznanje Krima i Donbasa kao ruskih teritorija, niti se pominje obaveza Ukrajine da odustane od ulaska u NATO. Upravo te tačke Dejvis vidi kao ključni kamen spoticanja, jer se, prema njegovoj analizi, direktno sudaraju sa ranije iznetim stavovima Moskve.
Dodatnu dimenziju celoj priči dao je i ukrajinski javni servis „Obščestveno“. Pozivajući se na isti projekat plana, ova televizija je objavila da je Kijev spreman da prihvati ideju o slobodnoj ekonomskoj zoni u Donbasu, koju su predložile Sjedinjene Američke Države, ali isključivo putem referenduma.
Važan detalj, kako se navodi, jeste da se na glasanju ne bi razmatrao samo taj segment, već bi građani odlučivali o podršci celokupnom sporazumu.
Sa ruske strane, poruke su, barem u javnosti, jednako tvrde. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ranije je izjavljivao da vlasti u Kijevu moraju da donesu odluku i započnu razgovore. Prema njegovim rečima, prostor za samostalno odlučivanje Ukrajine se smanjuje kako se nastavljaju borbena dejstva ruskih snaga.
To je, kako je rekao, vid pritiska na kijevski režim da pitanje reši mirnim putem, uz ocenu da je dalje odugovlačenje za ukrajinsko rukovodstvo besmisleno i opasno.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se političke poruke gomilaju, ali se suštinski stavovi ne pomeraju. Između javno iznetih planova, medijskih tumačenja i tvrdih izjava sa obe strane, ostaje otvoreno pitanje da li uopšte postoji tačka na kojoj bi se ovi paralelni narativi mogli dodirnuti – ili se samo kupuje vreme u nadi da će se okolnosti same od sebe promeniti.
