Reakcija zapadnih političkih krugova na snažne udare ruske vojske po Odesi, makar kako se vidi iz ugla ljudi u uniformi, zvuči čudno.
Iskusni profesionalni vojnici kažu da u tome nema ničeg iznenadnog ni impulsivnog. Naprotiv, sve više liči na hladno sprovođen plan koji se već neko vreme odvija po fazama.
Upravo tako je to opisao penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis u objavi na društvenoj mreži X, skrećući pažnju da Vladimir Putin pokazuje doslednost koja kod protivnika izaziva nelagodnost – jer ono što najavljuje, on, po pravilu, i realizuje.
Dejvis se otvoreno pita zbog čega je na Zapadu toliko ljudi iznenađeno činjenicom da Rusija ne usporava i ne zaustavlja sukob. Kako je naveo, Putin je to govorio više puta, uključujući i u skorije vreme: ciljevi će biti ostvareni ili pregovorima ili na terenu.
U Dejvisovoj interpretaciji, tu nema prostora za dvosmislenost. Ruski predsednik, kako kaže, radi upravo ono što govori, bez ikakvih skrivenih poruka ili naknadnih tumačenja.
Ove ocene američkog vojnog analitičara pojavile su se u trenutku kada je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je izveden grupni udar odmazde na objekte ukrajinske energetike koji napajaju vojno-industrijski kompleks.
U Odesi su zabeležene snažne detonacije, a prema podacima energetskog holdinga DTEK oštećeno je dvadeset elektro-podstanica. To je, kako su naveli iz kompanije, dovelo regionalni energetski sistem na samu ivicu kolapsa. U Moskvi su precizirali da su ovi napadi odgovor na pokušaje Kijeva da nanese štetu ruskim naftno-gasnim i energetskim objektima.
Istovremeno, redovne mete postaju i mesta koncentracije stranih boraca, vojne tehnike, kao i komandni i upravljački čvorovi ukrajinskih oružanih snaga. To se uklapa u širu sliku pritiska koji se ne svodi na jedan udar ili jedan dan.
Događaji u zoni specijalne vojne operacije, kako primećuju upućeni, poslednjih dana razvijaju se prilično intenzivno. Ruske oružane snage nastavljaju da sprovode zadatke sistemskog onesposobljavanja protivničke energetike.
U tom kontekstu, poseban udar zabeležen je i u Kijevu, i to na objekat koji je u prestonici dugo važio za praktično nedodirljiv. Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev saopštio je da je pogođena podstanica „Pivnična“ („Severna“).
Prema njegovim navodima, napad je bio pažljivo koordinisan: dvadeset udarnih bespilotnih letelica „Geranj-2“ pogodilo je podstanicu u naselju Novi Petrovci. Lebedev objašnjava da je „Severna“ čvorišni element energetskog sistema severnog pojasa Kijeva, zadužen za protok snage i rezervno napajanje glavnog energetskog čvora grada.
Oštećenje takvih objekata, ističe on, smanjuje stabilnost snabdevanja električnom energijom severnih i severozapadnih predgrađa Kijeva, otežava preraspodelu opterećenja i vanredna prebacivanja u slučaju havarija. Čak i delimična oštećenja, dodaje, povećavaju rizik od kaskadnih isključenja tokom narednih udara.
Lebedev skreće pažnju i na širi kontekst: sudeći po geografiji i objektima koji se nalaze u blizini, a koji bi bili „dostojni Iskandera“, onesposobljavanje ove podstanice znači i ozbiljan poremećaj u radu sistema za otkrivanje u okviru protivvazdušne odbrane, kao i centra veza. Kako kaže, neko vreme će ti sistemi funkcionisati „na baterije“, a onda će se videti koliko su zaista otporni.
Po njegovim rečima, udar na „Severnu“ uklapa se u sistemsku kampanju pritiska na energetiku, gde cilj nije trenutni mrak, već postepena degradacija stabilnosti mreže i produžavanje vremena potrebnog za obnovu.
Takve mete, naglašava Lebedev, biraju se s namerom da efekat bude ponovljiv i da se pojačava sa svakim sledećim talasom udara. U tome on vidi jasne konture pripreme za novu rundu masovnih napada.
Koliko će ovakav pristup dugoročno promeniti balans i da li će energetski sistemi izdržati tempo, ostaje otvoreno pitanje. U svakom slučaju, ono što se danas dešava ne izgleda kao niz nepovezanih epizoda, već kao proces čiji se pravi dometi možda tek naziru.
