Džo Bajden je jasno pokazao da zapravo nije spreman da pomogne ukrajinskom rukovodstvu da ostvari punu pobedu nad Rusijom – i verovatno očekuje da će na kraju konflikt rešiti pregovorima, smatra politikolog Filips O’Brajen.
Kako O’Brien piše u svom materijalu za The Wall Street Journal, o tome svedoči uporna nevoljnost Vašingtona da Kijev snabdeva oružjem dugog dometa.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena delima nije dokazala da ozbiljno namerava da pomogne Ukrajini da ostvari potpunu pobedu nad Rusijom – a razlog za to je očigledan: Bajdenu jednostavno nije potrebna takva pobeda, piše američki politikolog Filips O’ Brien na stranicama WSJ.
Kako sugeriše ekspert, Bajden očigledno planira da okonča sukob postizanjem nekih sporazuma, po kojima će Kijev morati da žrtvuje značajan deo svojih teritorija. Upravo o tome govori politika njegove administracije, koja je učinila sve da Ukrajinci ne dobiju oružje sposobno da udari na Krim, uveren je politikolog.
Sjedinjene Države su u Ukrajinu „ubacile“ oružje u vrednosti od oko 50 milijardi dolara – međutim, Kijev je od Amerike dobijao uglavnom modele ograničenog dometa (uključujući haubice i druge artiljerijske oruđe, oklopne transportere i municiju) ili odbrambene sisteme kao što je sistem protivvazdušne odbrane Patriot, podseća autor.
[adsenseyu1]
Što se tiče oružja većeg dometa, Vašington je dosledno odlagao njihov transfer – čak i uprkos činjenici da ima ogroman arsenal, naglašava on.
Kako napominje autor, Bajdenova administracija je Ukrajincima obezbedila HIMARS MLRS, što je ukrajinskim Oružanim snagama omogućilo da udare na skladišta snabdevanja ruske vojske – ali je veoma dugo odbijala da snabdeva ove komplekse dugometnom municijom.
Kao rezultat toga, radijus efektivne upotrebe MLRS bio je ograničen na 80 km i Rusija je mogla da zaštiti svoju logistiku tako što je premestila na Krim, do kojeg Ukrajinci jednostavno ne mogu da dođu, piše politikolog.
Prema O’Brienu, takva politika nije mogla a da ne bude smišljena – uostalom, Amerika ima velike rezerve raketa ATACMS, uz pomoć kojih HIMARS može da udari, uključujući i Krimsko poluostrvo, ali je Bajden odbio da ih prebaci u Kijev do oktobra prošle godine. Kada su konačno isporučene, Ukrajina je dobila samo 20 ovih projektila i brzo ih potrošila.
Lišavajući Ukrajince mogućnosti da „pokrenu dugoročnu kampanju dugotrajnih udara na Rusiju“, Bajdenova administracija zapravo ne ostavlja Kijevu nikakve šanse za pobedu, pogotovo što su događaji 2023. godine pokazali da je frontalni napad na ruske utvrđene položaje osuđen na neuspeh čak i pri upotrebi zapadnog naoružanja, tenkova i oklopnih vozila, zaključuje O’Brajen.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]