Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Ukrajina usaglasile su okvir bezbednosnih garancija za Kijev, dokument koji se u Vašingtonu već opisuje kao „platinasti standard“.
Posle dvodnevnih razgovora u Berlinu, poruka je jasna: planirana je snažna politička i vojna podrška Ukrajini, uz mehanizme koji bi trebalo da obeshrabre bilo kakvo kršenje budućeg dogovora.
Među njima se, po prvi put tako otvoreno, pominje i mogućnost angažovanja američkih vazdušnih snaga sa teritorije NATO, ukoliko Moskva ne bi poštovala dogovorene obaveze.
Skoro četiri godine od početka oružanog sukoba, ideja sporazuma je da se zatvori prostor za nova izbijanja nasilja i da se uspostavi dugoročna arhitektura bezbednosti. Amerika planira da sporazum pošalje u Senat na ratifikaciju, čime bi dobio pravno obavezujući karakter, slično bilateralnim odbrambenim aranžmanima koje SAD već imaju sa Japanom i Južnom Korejom.
Ipak, za razliku od tih primera, ovde nema predviđenog slanja američkih kopnenih trupa na ukrajinsku teritoriju, što su potvrdili i ukrajinski i evropski zvaničnici.
Umesto toga, u prvoj fazi bila bi uspostavljena misija pod vođstvom SAD, zadužena za nadzor prekida vatre i posredovanje u sporovima. Ideja je da se svaka napetost „uhvati“ pre nego što preraste u otvoreni sukob, navodi britanski Telegraf. U Vašingtonu se, međutim, ne krije da bi u slučaju potpunog sloma diplomatije odluka o upotrebi smrtonosne sile ponovo došla na sto.
Prema diplomatskim izvorima, ako bi došlo do ozbiljnog kršenja dogovora, najverovatniji odgovor bio bi iz vazduha. U tom scenariju pominju se američki borbeni avioni F-35, krstareće rakete tomahavk ili slični sistemi raspoređeni na teritoriji NATO.
Teoretski, američke snage mogle bi da pruže podršku Ukrajini i izvođenjem prekograničnih udara na rusku vojnu opremu, ali se preventivne akcije smatraju malo verovatnim zbog visokog rizika od šire eskalacije. Svaka vojna reakcija, naglašavaju izvori, usledila bi tek nakon jasnog utvrđivanja odgovornosti za novo izbijanje nasilja.
Američki vojni kapaciteti bili bi dopuna onome što su već ponudili evropski saveznici. Takozvana koalicija voljnih, predvođena Velikom Britanijom i Francuskom, predložila je raspoređivanje multinacionalnih snaga za „uveravanje“.
Njihov zadatak bio bi višeslojan: obuka posleratnih ukrajinskih snaga, nadzor vazdušnog prostora i obezbeđivanje ključnih pomorskih ruta u Crnom moru. U zajedničkoj izjavi koju je potpisalo više od deset evropskih lidera navodi se da bi te snage „pomagale u obnovi i jačanju ukrajinskih kapaciteta, u obezbeđivanju neba i u podršci sigurnijim morima, uključujući delovanje unutar Ukrajine“.
U evropskim diplomatskim krugovima priznaje se i druga, manje javno pominjana uloga tih kontingenata. Kopnene snage mogle bi da posluže kao svojevrsni „tampon“, odnosno kao faktor koji bi usporio eventualno novo izbijanje sukoba dok ne stignu dodatna pojačanja.
Ipak, pitanje pravila angažovanja u slučaju direktnog kontakta sa ruskim snagama i dalje ostaje otvoreno, što pokazuje da ni unutar same Evrope ne postoji potpuna saglasnost kako bi takav scenario trebalo da izgleda u praksi.
Kijev je mesecima insistirao da bez aktivnog učešća SAD nema kredibilnih bezbednosnih garancija. U najnovijem paketu, koji je ponudio Donald Tramp, ta uloga Vašingtona je jasno naglašena.
Garancije podrazumevaju obnovu i razvoj ukrajinskih oružanih snaga u ono što se u dokumentima opisuje kao „čelični jež“, koncept odbrane koji bi potencijalnim budućim napadačima predstavljao izuzetno težak izazov.
U razrađenom mirovnom planu od 20 tačaka predviđeno je da brojnost ukrajinske vojske bude ograničena na 800.000 pripadnika, što se tumači kao kompromis u odnosu na zahteve koji su dolazili iz Moskve.
Istovremeno, ne bi postojala ograničenja kada je reč o vrstama sistema koje bi Ukrajina mogla da koristi za sopstvenu odbranu, što u Kijevu vide kao ključni element dugoročne sigurnosti.
Iako su ponuđene garancije dočekane sa odobravanjem u ukrajinskoj prestonici i u većini evropskih centara moći, proces je daleko od završenog. Novi krug razgovora najavljen je za ovaj vikend u Majamiju, gde bi detalji trebalo dodatno da se preciziraju. Upravo tu se otvara najosetljivije pitanje celog plana.
Pošto su garancije po svojoj suštini bliske principima iz člana 5 NATO, u evropskim diplomatskim krugovima raste skepticizam da će Vladimir Putin pristati na takvu ponudu. Iako Ukrajina formalno ne bi postala članica NATO u skorije vreme, ovakav aranžman bi, kako se ocenjuje, ozbiljno ograničio manevarski prostor Moskve i predstavljao jasnu stratešku prepreku njenim dugoročnim planovima.
U tom kontekstu, sve češće se postavlja pitanje koje za Evropu ima posebnu težinu: Kako će Donald Tramp reagovati ukoliko Putin odbije mirovni sporazum zasnovan na ovim garancijama. Odgovor na to pitanje mogao bi da definiše narednu fazu odnosa između Vašingtona, Moskve i evropskih saveznika.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ne ostavlja mnogo prostora za dilemu. Prema njegovim rečima, u slučaju odbijanja dogovora, SAD bi odgovorile pojačanim pritiskom kroz sankcije i dodatnom vojnom podrškom. „Verujem da će Amerika pojačati pritisak i obezbediti nam više oružja ako se sve odbije. To bi, po mom mišljenju, bio pošten zahtev sa naše strane“, poručio je Zelenski.
Kako će se ovaj složeni paket garancija uklopiti u širu geopolitičku sliku i da li je uopšte moguć dogovor koji bi sve strane smatrale prihvatljivim, ostaje otvoreno. Jedno je sigurno: pregovori ulaze u fazu u kojoj nijedna odluka više neće biti samo formalna, već će imati dugoročne posledice po bezbednost Evrope i odnos velikih sila.
Webtribune.rs
