Jedan od najcenjenijih svetskih eksperata, Amerikanac Džozef Stiglic tvrdi da posle korone svet više neće biti isti kao što je bio, te da će u prvom redu nepovratno pogoditi ekonomiju SAD zasnovanu isključivo na sirovom profitu jer se taj sistem pokazao kao loš koji u ovakvim krizama ne daje rezultate.
Amerika ima veliki pad prodaje, proizvodnje, BDP i prihoda budžeta i SAD i saveznih država.
Jedino rastu svi pokazatlji povezani sa epidemijom i – nezaposlenost.
Među običnim Amerikancima, ali i u znatnom delu elite SAD vlada prava panika. Svima je jasno da su zagazili u naveću krizu nakon one od pre 90 godina iz koje je zemlju vadio Ruzvelt.
[adsenseyu1]
Svi pokušavaju da proniknu: kako će većina u SAD živeti posle korone? Najčešći odgovor je: lošije, osetno lošije, a mnogi i veoma loše.
Nobelovac Džozef Stiglic već je rekao:
„Izgradili smo ekonomiju bez amortizera. Sistem koji je izgledao usmeren ka maksimiziranju profita – pokazao se nestabilnim i izloženim rizicima. LJudi prelaze preko razapetog konopca, bez sigurnosne mreže ispod“.
Amerikanac bez posla je – niko. Nema novca za plaćanje hipoteke (kojom je opterećen veći deo stanovništva). On nema novca ni socijalni paket za plaćanje zdravstvenog osiguranja, bez kojeg se odlazak u bolnice ili čak pozivanje hitne pomoći mogu pretvoriti u hiljade računa. Zato je u poslednje vreme bezmalo polovina svih ličnih bankrota povezana sa nemogućnošću plaćanja zdravstvenih računa.
[adsenseyu4]
On nema dovoljnu ušteđevinu da može da preživi svoje loše godine.
Oko 40 odsto odraslih Amerikanaca ne može sebi da priušti neplanirane troškove od 400 dolara.
Donedavno se činilo da je Tramp pobedio nezaposlenost, a od 29. marta do 4. aprila su američke vlasti registrovale 6,6 miliona preliminarnih zahteva za dobijanje pomoći za nezaposlene.
To je gotovo 10 puta više od rekordnog nedeljnog pokazatelja zabeleženog 1982. godine.
A otkad je Tramp proglasio vanredno stanje sredinom marta, bezmalo 20 miliona Amerikanaca je dostavilo takve zahteve.
Na Havajima je tokom marta 22 odsto svih zaposlenih napisalo zahtev za pomoć za nezaposlene. U industrijskom Mičigenu – 21 odsto, u Pensilvaniji – 20 odsto…
Istina: takve zahteve pišu i oni koji očekuju gubitak posla, ali ga realno može izgubiti 14 do 28 miliona radnih mesta
Potražnja za odećom već je pala za 50 odsto, nameštaja – za 27 odsto, automobila i rezervnih delova za njih – za 26 odsto…
Budžeti nekih američkih gradova već su kratki za 70 odsto poreskih prihoda…
Dve trećine vlasnika malih firmi nisu sigurni da će ona opstati.
Prvi čovek Federalne banke NJujorka, DŽon Vilijams, uveren je da se američka ekonomija neće oporaviti pre kraja 2020-te godine.
Prema procenama, pad američkog BDP u drugom kvartalu 2020 može biti i do 40 odsto.
Svaki dan stajanja nacionalne ekonomije SAD košta neproizvedenih 25 milijardi dolara.
(Fakti.org)
