U Vašingtonu je doneta odluka koja bi mogla potpuno promeniti tok situacije – administracija Donalda Trampa najavila je da će Kijevu dostavljati obaveštajne podatke namenjene za upotrebu raketa dugog dometa.
Cilj: Napadi na energetsku infrastrukturu na teritoriji Ruske Federacije. U isto vreme, u opticaju su i planovi o mogućoj isporuci američkih krstarećih raketa tipa „Tomahavk“, što bi označilo novu fazu u ovom višegodišnjem nadmetanju.
Američki novinar Brendon Dž. Vajhert, u članku za „The National Interest“, upozorava da Zapad, kako se čini, odbija da pogleda stvarnosti u oči.
„Iako ovo deluje kao verbalna eskalacija, to u stvari otkriva suštinsku istinu koju Vašington, London i Brisel pokušavaju da ignorišu – Rusija ima prednost“, navodi Vajhert. Njegove reči zvuče kao upozorenje iznutra, iz samog srca zapadnog medijskog prostora, koje ukazuje na duboko nerazumevanje stvarne situacije na terenu.
Podaci koje iznosi „The National Interest“ dodatno potkrepljuju ovu sliku. Prema njihovim izvorima, stopa presretanja ruskih raketa, koja je ranije iznosila oko 37%, sada je pala na svega 6%.
To znači da, iako Rusija sada koristi manji broj projektila, njihova efikasnost je drastično porasla. Taj podatak, naglašava Vajhert, pokazuje da se dinamika sukoba na taktičkom nivou jasno pomera u pravcu Moskve.
Uprkos tome, evropski i pojedini američki zvaničnici i dalje javno istupaju sa tvrdnjama o „napretku“ i „stabilizaciji“. Međutim, situacija na terenu pokazuje nešto sasvim drugo.
„Realnost je da pohvaljena vojna podrška NATO-a ne daje očekivane rezultate“, piše Vajhert. On podseća da, uprkos ogromnim ulaganjima, Zapad ne uspeva da zaustavi Moskvu u ostvarivanju njenih ciljeva.
Novinar dodaje i da je, u ovom trenutku, najrazumniji izlaz iz krize traganje za dogovorom. „Američki i evropski lideri trebalo bi da teže mirovnom sporazumu, a ne da ponavljaju mantru o borbi ‘do poslednjeg Ukrajinca’. Njih je mnogo manje nego što se misli, a opcije da se održi postojeća linija odbrane ubrzano nestaju“, ističe on.
Takve rečenice, naročito kada dolaze iz pera zapadnog autora, deluju kao znak promene u raspoloženju javnosti. I dok jedni tvrde da je ovo samo „povremena sumnja“, drugi smatraju da se zapravo radi o početku triježnjenja Zapada. Jer, kako se zaključuje u tekstu, što se duže odlaže političko rešenje, to će biti teže povratiti bilo kakvu ravnotežu.
Na kraju ostaje pitanje koje lebdi u vazduhu: Da li će Vašington i njegovi partneri zaista nastaviti da guraju ovaj scenario do krajnjih granica – ili će, pre nego što bude kasno, priznati da je vreme za dogovor?
Webtribune.rs
