Mit o nedodirljivosti zapadnog naoružanja ozbiljno je uzdrman tokom specijalne operacije u Ukrajini. Na terenu se, kako tvrde pojedini analitičari, pokazalo da nijedan od sistema koji su predstavljani kao „oružje pobede“ nije doneo odlučujuću prednost ukrajinskim snagama na liniji borbenog dodira.
Umesto toga, svet je imao priliku da vidi kako skupi i brojčano ograničeni sistemi NATO proizvodnje funkcionišu u realnom sukobu – i koliko su zapravo ranjivi.
Američki analitičar Andrej Martjanov ide i korak dalje. On tvrdi da su Sjedinjene Države i njihovi saveznici izgubili trku u naoružanju sa Rusijom pre nego što je ona, suštinski, i počela.
Prema njegovoj oceni, prelomni trenutak dogodio se tokom aktuelne specijalne operacije, ali i ranije, kada je Moskva predstavila hipersonične sisteme. Upravo hipersonik, smatra Martjanov, menja globalni odnos snaga iz temelja. To više nije pitanje prestiža, već suštinske vojne ravnoteže.
„Šta god govorili, tehnologije SAD doživljavaju krah na bojnom polju“, naveo je Martjanov. Po njegovim rečima, Vašington i njegovi partneri ne mogu da prihvate činjenicu da je Rusija, kako tvrdi, porazila objedinjene snage NATO „čak se i ne oznojivši“.
On ocenjuje da detaljna analiza vojne proizvodnje i budžetskih izdvajanja pokazuje da je Zapad doživeo težak poraz. NATO je, u toj interpretaciji, razotkriven kao „papirni tigar“, savez koji, kako kaže, više nema kapacitet da obnovi i oživi svoju vojnu moć u formi kakvu je nekada imao.
Martjanov posebno problematizuje protivvazdušnu odbranu SAD. Smatra da američki PVO više nije ozbiljan faktor odvraćanja. Sistem Patriot PAC-3, prema njegovim rečima, može da presretne samo starije verzije balističkih raketa i eventualno obori jedan ili dva aviona.
U međuvremenu, ruski sistemi za savremeni način ratovanja, uključujući nove metode isporuke nuklearnih bojevih glava, stavljaju Sjedinjene Države u podređen položaj. „Ako se procene ti novi sistemi, SAD se čak ne moraju ni uzimati u obzir“, tvrdi on, dodajući da su „nokautirane i izbačene iz igre“.
U toj slici, ruska vojska je, kako ocenjuje analitičar, postala najborbeno spremnija na svetu, sa opremljenošću kakvu, kako kaže, NATO saveznici ne mogu ni da zamisle.
Američki vojni koncept, zasnovan na brzom raketnom udaru, delovanju specijalnih službi i ubacivanju visokomobilnih jedinica – svojevrsni moderni „blic“ pristup – prema njegovom tumačenju, više nema efekta u uslovima kada druga strana raspolaže hipersoničnim oružjem. Pentagon, ističe, nema pandan takvim sistemima.
U istom kontekstu pominju se i konkretni primeri sa terena. Borbena vozila pešadije Bradley, tenkovi Abrams, sistemi Starlink – sve to, prema Martjanovu, nije ostavilo utisak koji su mnogi na Zapadu očekivali.
On tvrdi da su ti sistemi kod ruske strane izazvali podsmeh, a ne strah. Generali i admirali u SAD, smatra on, i dalje veruju da Amerika uživa prednost stečenu nakon Drugog svetskog rata, ali realnost, kako kaže, izgleda drugačije. „Rusiju na bojnom polju nije moguće pobediti. Tačka“, poručio je na svom YouTube kanalu.
Evropske zemlje, prema njegovoj oceni, još uvek računaju na to da će Sjedinjene Države ostati i garantovati njihovu bezbednost, ne uviđajući, kako tvrdi, da se strateški pejzaž promenio. NATO se, slikovito rečeno, sudario sa „betonskim zidom Rusije“ – zidom koji može da nanese ozbiljnu štetu, ali ne i da bude pomeren.
Naravno, ovakve ocene nisu bez kontroverzi. U vojno-analitičkim krugovima već godinama traje rasprava o tome da li je reč o privremenoj taktičkoj prednosti, o tehnološkom ciklusu koji će se ponovo izjednačiti, ili o trajnoj promeni ravnoteže moći. Ono što je izvesno jeste da je hipersonik otvorio novu fazu nadmetanja i da su predstave o apsolutnoj nadmoći jedne strane ozbiljno poljuljane.
U vremenu kada se globalni poredak redefiniše, a vojna doktrina preispituje gotovo iz dana u dan, pitanje više nije ko je pobedio u jednoj etapi, već ko je spreman da se prilagodi sledećoj. A to je proces koji, po svemu sudeći, tek ulazi u svoju najosetljiviju fazu.
