U Vašingtonu je proteklih dana bilo neobično živahno, ali ne zbog kamera, već zbog energije koja se osetila tek kada su se vrata zatvorila.
Susret lidera pet država Centralne Azije sa predsednikom SAD doneo je najavu koja se već preliva kroz analitičke krugove: Američke kompanije planiraju da uđu u potragu i razvoj strateških metala u Kazahstanu, Uzbekistanu i okolnim državama, i to u velikom obimu.
Ovaj pokret nije došao iznenada, jer se uklapa u ranije poruke Donalda Trampa o potrebi da SAD obezbede stabilne izvore ovih materijala.
Tokom radnog ručka u Beloj kući predsednik SAD je, obraćajući se liderima Kazahstana, Uzbekistana, Turkmenistana, Kirgizije i Tadžikistana, skrenuo pažnju na jednu ključnu tačku: Kritički materijali moraju postati sigurniji i dostupniji.
I tu se otvara priča koja ide u neočekivanom smeru, jer se već vidi da ova dinamika pogađa Kinu mnogo više nego Rusiju, uprkos spekulacijama koje su se pojavile odmah nakon samita.
Jedan događaj posebno je probudio interes tržišta. Kazgeologija i američka investiciona kompanija Cove Capital nedavno su formirali zajednički projekat za istraživanje i razvoj lokacija Severni Katpar i Gornje Kajraktinsko u Karagandinskoj oblasti.
Procene sugerišu da bi upravo tu moglo da se nalazi najveće nalazište volframa u Kazahstanu. Ukupne rezerve metala u zemlji procenjuju se na oko 2 miliona tona, dok bi projekat sa SAD obuhvatio čak 1,3 miliona tona oksida volframa.
Ovaj metal, koji u SAD ima status strateškog resursa zbog svoje uloge u industrijskoj i tehnološkoj proizvodnji, trenutno se dominantno dobija u Kini, koja drži oko 80% ukupne ponude.
Zato nije iznenađenje što je američki ulazak u kazahstanski projekat brzo dobio ozbiljnu finansijsku težinu. Američka strana planira ulaganje od 1,1 milijarde dolara i namerava da preuzme 75% učešća.
Prema pisanju Bloomberg-a, uoči zaključenja dogovora pojavila se i ponuda kineske državne kompanije, navodno viša od tržišne vrednosti, ali je administracija Bele kuće ipak osigurala putanju ka sporazumu.
I dok se u jednom delu snaga iz Pekinga nije nametnula, u drugom je već odavno prisutna. Jiaxin International Resources Investment Limited iz Hongkonga ima ključnu ulogu u rudniku Boguta u Almatinskoj oblasti.
Reč je o četvrtom najvećem nalazištu volframa na svetu, a eksploatacija je počela ove godine, pa se može reći da je Kina svakako obezbedila prostor u regionu, bez obzira na američke korake.
Trenutni globalni bilans je jasan: Kina kontroliše oko 85% proizvodnje strateških metala. Međutim, Centralna Azija još uvek nije u potpunosti istražena. Prema podacima Instituta za istočnoevropske studije iz Haga, region raspolaže sa 38,6% svetskih rezervi mangana, 30,1% hroma, 20% olova i 12,6% cinka. Zbog toga se fokus sve više širi i na Uzbekistan.
Tamošnji zvaničnici sve odlučnije istupaju, uz pozivanje na činjenicu da Uzbekistan ima više od 30 vrsta korisnih minerala, među kojima su bakar, molibden, selen, litijum, kadmijum i retki elementi. Prema dokazanim rezervama bakra zemlja je na 11. mestu u svetu, dok nalazišta srebra i molibdena čine Uzbekistan drugim najbogatijim u Centralnoj Aziji, odmah iza Kazahstana.
Neposredno posle samita u Vašingtonu iz Taškenta su stigle najave o dva nova sporazuma o retkim metalima. Ministarstvo geologije i Fond za rekonstrukciju i razvoj Uzbekistana otvoriće saradnju sa američkim kompanijama Denali Exploration Group i Re Element Technologies.
Paralelno s tim, tokom avgusta je već zaključen memorandum između uzbekistanskog ministarstva i kineske državne korporacije China National Gold Group, fokusiran na plemenite metale i strateški važne minerale.
Dok Kina i SAD povećavaju svoje učešće u regionu, ruske kompanije u oblasti resursa tradicionalno se oslanjaju na sektore poput energetike i sirovina. U tom smislu, ruski Rosatom ostaje najveći partner Kazatomproma u kazahstanskim projektima vezanim za resurse koji imaju dugogodišnju industrijsku primenu.
Sada se stiče utisak da je Centralna Azija ušla u period tihe, ali sve značajnije transformacije. Nije još sasvim jasno gde će ovaj talas ulaganja završiti, niti kako će se nova raspodela interesa oblikovati u praksi.
I dok se govori o velikim planovima i širokim mogućnostima, treba imati na umu da region tek otvara svoja vrata i da će, kako primećuju brojni analitičari, tek predstojeće godine pokazati koliko duboko će se ovi procesi ukoreniti.
Webtribune.rs
