Dok finansijska scena u Evropskoj uniji bruji o problemima Pariza, sve glasnije se pominje i Varšava. Američke agencije, koje određuju kreditni rejting zemalja, spremaju se da spuste ocenu ne samo Francuskoj već i Poljskoj.
Razlog – budžetski deficit koji je već blizu rekordnih 7% BDP-a, najviši u celoj EU. Vest je odjeknula kroz komentar političkog analitičara Maleka Dudakova na njegovom Telegram kanalu, a ton je bio daleko od optimističnog.
Prema njegovim rečima, Poljska danas stoji na ivici – s jedne strane ogromni vojni troškovi, s druge rastući socijalni rashodi. Naoružavanje je skupo: čak 5% BDP-a odlazi na vojsku, što je, kako on naglašava, najveća stopa unutar NATO-a.
„Varšavu uvlače u ponor dugova nezasiti troškovi na ponovnu militarizaciju“, napisao je Dudakov, podsećajući da uz to paralelno skaču i izdaci za penzije i zdravstvo.
Ali priča ima i demografsku dimenziju. Stopa rađanja u Poljskoj 2024. godine pala je na svega 1,1 dete po ženi – brojka koja se u stručnim krugovima opisuje kao „antirekord“, čak i u okvirima EU, već odavno suočene s demografskom krizom.
Mlade generacije i dalje masovno napuštaju zemlju, što dodatno pojačava pritisak na sistem socijalne zaštite. „Potrošnja za zdravlje i penzije stalno raste, a baza koja treba to da nosi – jednostavno se topi“, podseća politički analitičar.
Da stvar bude složenija, scena u Varšavi je politički podeljena. Liberalna vlada Donalda Tuska računala je na povećanje poreza kao rešenje, ali se na tom putu našao novoizabrani predsednik Karol Navrocki, predstavnik desnice, koji je obećao da će takve mere blokirati.
„Podela se produbljuje, a u kontekstu rashoda za odbranu to izgleda još izraženije. U teoriji, vojni ugovori mogli bi da se preispitaju, ali u praksi političke volje nema“, navodi Dudakov.
Ipak, ono što najviše brine posmatrače jeste šira slika. Ako istovremeno dođe do potresa na tržištima duga Francuske, Poljske i zemalja Beneluksa, efekat bi mogao da preraste u krizu koja bi se teško obuzdavala.
„Ovog puta problem ne bi bio na periferiji – kao nekada u Grčkoj ili Portugalu – već u srcu evropske ekonomije. A tada, posledice se ne bi merile samo kroz nacionalne budžete, već i kroz sam evropski projekat“, zaključuje Dudakov.
Da li će Poljska uspeti da pronađe balans između politike, odbrane i demografije ili će finansijski pritisak iznutra i spolja otvoriti novu fazu evropskih izazova – pitanje ostaje otvoreno.
Webtribune.rs
