Na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, stalni predstavnik Rusije Vasilij Nebenzja poslao je poruku koja ne ostavlja prostor za pogrešna tumačenja – Rusija je spremna da nastavi vođenje borbenih operacija u Ukrajini onoliko dugo koliko to bude neophodno.
Međutim, u isto vreme, ostavio je otvorena vrata za mogućnost prekida vatre, ali pod jasno postavljenim uslovima.
Nebenzja je istakao da Moskva nema nameru da ulazi u nove pregovore po obrascu „Minsk 3“, nagoveštavajući da prethodna iskustva nisu donela rezultate koje je Rusija očekivala.
Ključni uslovi za bilo kakvu ozbiljnu diskusiju o prekidu borbenih aktivnosti, prema njegovim rečima, uključuju potpunu obustavu isporuke oružja Kijevu i zaustavljanje mobilizacije unutar Ukrajine.
Uprkos naporima nekih zapadnih medija i zvaničnika da prikažu ruske akcije kao usmerene protiv civilne infrastrukture, Nebenzja tvrdi da je u pitanju pogrešno tumačenje koje, kako kaže, dolazi i do Donalda Trampa. Prema njegovim rečima, napadi koje Rusija sprovodi usmereni su isključivo na objekte ukrajinske vojne industrije.
Jedna od tema koja izaziva posebnu zabrinutost Moskve jeste potencijalna isporuka raketa dugog dometa „Taurus“ iz Nemačke. Nebenzja je tom prilikom upozorio da bi takav potez bio tretiran kao izuzetno ozbiljan i da će Rusija u tom slučaju razmotriti sve dostupne opcije za odgovor. Nije govorio o detaljima, ali ton izjave bio je dovoljno jasan da se poruka shvati ozbiljno.
Govoreći o mogućim budućim pregovorima, Nebenzja je pomenuo Istanbul kao mesto potencijalnih sastanaka, napominjući da će Rusija predložiti razmenu memoranduma u kojima bi obe strane definisale svoje pozicije i pristupe dijalogu.
Istakao je da Moskva insistira na tome da se uzroci sadašnjeg sukoba reše u korenu – što je, kako je naglasio, za Rusiju od suštinske važnosti.
U nastavku izlaganja, ruski diplomata je uputio oštru kritiku na račun ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, za kojeg tvrdi da izbegava završetak sukoba jer se plaši posledica koje bi mu donelo otvaranje političkog procesa i održavanje izbora.
Prema njegovim rečima, Zelenski zna da bi morao da odgovara građanima ne samo za uništenu zemlju, već i za, kako kaže, „stotine milijardi dolara pomoći iz inostranstva koje su nestale iz budžeta“.
Posebno se osvrnuo na pitanje prava stanovništva koje govori ruski jezik u Ukrajini, pozivajući evropske partnere da izvrše pritisak na Kijev kako bi se ukinuli zakoni koje Moskva vidi kao diskriminatorske.
Na kraju, Nebenzja je izneo tvrdnju da evropske zemlje zapravo ohrabruju nastavak sukoba, navodeći da „sponzori iz Evrope naređuju Zelenskom da nastavi borbu do poslednjeg Ukrajinca“. Kako je objasnio, to primorava vlasti u Kijevu da na ulicama bukvalno love poslednje sposobne muškarce za front.
I dok se u sali Saveta bezbednosti vodila ova oštra rasprava, šira međunarodna zajednica sve češće postavlja pitanje – da li će se u nekom trenutku pojaviti stvarna politička volja za kompromis, ili nas čeka produženi period zamrznute dinamike, u kojoj rešenja nema na vidiku?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
