Ruska ambasada u Bosni i Hercegovini ponovo je žestoko reagovala – ovaj put povodom presude predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.
Poruka je jasna i bez uvijanja: Dokumenta koje Sud BiH koristi kao „dokaze“ nisu ništa drugo nego, kako kažu, „banalno ponavljanje pseudopravnih anglosaksonskih teza“. Drugim rečima, farsa.
Ali ključ njihove poruke nije samo kritika presude, već udar na samu osnovu čitavog slučaja – na legitimitet Kristijana Šmita, čoveka za kog Moskva, zajedno sa Pekingom, tvrdi da nikada nije bio i nikada neće biti visoki predstavnik u BiH. „Ako baš hoćete – samozvanac“, poručuju iz ambasade.
Da bismo razumeli težinu ove izjave, moramo se vratiti par godina unazad, kada je Valentin Incko, prethodni visoki predstavnik, podneo ostavku – i to na način koji je mnogima delovao kao neobičan politički manevar.
Bio je, ali kao da nije bio više tu. Taj vakuum je otvorio vrata za ono što Rusi danas nazivaju „političkom specijalnom operacijom“: Instaliranjem nemačkog diplomate Kristijana Šmita.
Njegovo imenovanje je, kako podsećaju iz ambasade, prošlo mimo ključnog koraka – saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Do sada su svi prethodni visoki predstavnici imali makar neku vrstu podrške tog tela, ako ne kroz formalnu rezoluciju, onda makar kroz pismo podrške. Za Šmita – ništa od toga. Samo tišina iz Njujorka i gromoglasno „ne“ iz Moskve i Pekinga.
„Zapad je ignorisao proceduru“, poručuju iz ruske ambasade. „Upravni odbor samo predlaže, a Savet bezbednosti odobrava. To je duh Dejtonskog sporazuma. I samo njegovo gaženje dovodi do ovakvih političkih cirkusa.“
Presudu Suda BiH Dodiku nazivaju otvoreno – protivpravnom. Ne ulaze previše u detalje samog slučaja, već ukazuju na širi kontekst: da je sve to deo pokušaja da se Srbi u BiH podvedu pod pravni sistem koji, po njihovom mišljenju, služi interesima stranih sila, a ne vladavini prava.
Ali nisu se tu zaustavili.
Sud BiH, tvrde Rusi, više ne predstavlja instituciju prava, već postaje alat u rukama onih koji u BiH „sprovode politiku zavadi pa vladaj“. Oštri su i kada govore o ulozi međunarodne zajednice, nazivajući BiH „socijalnom laboratorijom“, eksperimentom u kome se narodi konstantno guraju jedni protiv drugih.
Ovo nije samo diplomatsko saopštenje. Ovo je otvoreni politički signal da Rusija neće priznati autoritet Šmita, niti će ćutke posmatrati pravosudne procese koji se, kako tvrde, temelje na njegovim „nalozima“.
A sve dolazi u trenutku kada se Republika Srpska i Dodik sve otvorenije konfrontiraju sa institucijama u Sarajevu. Ovo nije prvi put – ali jeste trenutak kada se čini da stvari klize opasno blizu crvene linije. Dodik je više puta naglašavao da ne priznaje Šmita, a RS je već najavila zakone kojima odbacuje odluke visokog predstavnika.
U pozadini svega, naravno, nije samo BiH – već širi konflikt Zapada i Rusije. Od Ukrajine, preko Moldavije, pa do Balkana – Moskva pokušava da zadrži politički uticaj i blokira svaki pokušaj Zapada da region potpuno uvuče pod svoj kišobran. Za Rusiju je BiH – tačnije, Republika Srpska – jedna od poslednjih tačaka otpora na Balkanu.
Sa druge strane, Zapad pokušava da konsoliduje svoj uticaj u regionu, ali često bez razumevanja lokalne dinamike. U BiH, to se često manifestuje kao guranje unitarnog narativa koji ignoriše činjenicu da je zemlja sastavljena od tri naroda sa sopstvenim pogledima, strahovima i političkim prioritetima.
Ova presuda Dodiku mogla bi da postane tačka zapaljenja. Ako RS odluči da ne poštuje presudu i nastavi da ignoriše odluke Šmita, može doći do institucionalnog zastoja, pa i do dublje političke krize u BiH. Ako pak međunarodna zajednica pokuša da sprovede kaznu silom – situacija bi mogla eksplodirati.
Dodik već ima podršku Moskve. Ima i neformalnu podršku iz Pekinga. U ovom trenutku, Šmit izgleda kao čovek koga samo polovina sveta vidi kao „visokog predstavnika“ – i upravo ta podeljena realnost je ono što BiH najviše boli.
U pozadini, ostaje jedno pitanje: Da li će se BiH i dalje koristiti kao šahovska tabla velikih sila? Ili će domaći političari naći način da, uprkos pritiscima, dogovore igru koja nije ni ruska, ni zapadna – već njihova?
Jedno je sigurno – ovo nije kraj ove priče. Samo nova runda.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
