Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev govorio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, tokom panel diskusije pod nazivom „Politika otvorenih koridora?
Produbljivanje transkaspijske saradnje“, ali je deo izlaganja skrenuo pažnju daleko izvan teme saobraćajnih i energetskih pravaca. U mirnom tonu, bez podizanja retorike, izneo je tvrdnju koja je odjeknula – da je ruska strana izvela, kako je rekao, ciljanu akciju na ambasadu Azerbejdžana u Kijevu.
Prema njegovim rečima, diplomatsko predstavništvo Azerbejdžana u Ukrajini pogođeno je tri puta. Nakon prvog udara u Bakuu su, kaže, pomislili da je možda reč o nesrećnom slučaju, o grešci u okolnostima u kojima se, kako je naveo, ne gađa samo energetska infrastruktura Ukrajine. Međutim, situacija se tu nije završila.
Azerbejdžanska strana je potom ruskim vlastima dostavila precizne koordinate svih svojih diplomatskih objekata – konzularnog odeljenja, kulturnog centra i ambasade. Uprkos tome, usledila su još dva udara. „To je ciljana akcija protiv diplomatskih predstavništava Azerbejdžana“, izjavio je Alijev, jasno stavljajući do znanja da Baku u tome ne vidi slučajnost.
On je podsetio da je Azerbejdžan reagovao zvaničnim saopštenjem, da je pozvao ambasadora i uručio diplomatsku notu. Kako je naglasio, preduzeti su isključivo diplomatski koraci. „Dodatne mere ne možemo da preduzmemo“, rekao je predsednik, ostavljajući utisak ograničenog manevarskog prostora.
U Bakuu se, prema njegovim rečima, ovaj događaj doživljava kao neprijateljski potez. Ipak, ton izlaganja ostao je kontrolisan, gotovo hladan, bez dodatnih kvalifikacija koje bi podigle temperaturu odnosa. U diplomatskim krugovima takva formulacija ima svoju težinu, čak i kada je izgovorena bez dramatike.
Koliko će ova epizoda uticati na odnose dve zemlje i širu dinamiku u regionu, za sada ostaje otvoreno pitanje. U vremenu kada se svaka poruka meri i tumači u više slojeva, ponekad je upravo ono što nije rečeno jednako važno kao i izgovorene reči.
