Da je EU doista bila ”mirovni projekat” kako se već decenijama predstavlja, učinila bi sve da se evropski kontinent u što većoj meri demilitarizuje.
Prilika za to se ukazala kada se Varšavski pakt formalno raspustio 1991. godine. SSSR je već uveliko povukao svoju vojsku iz njegovih država članica, a i sam je bio u poodmakloj fazi raspada.
Nije više bilo razloga za postojanje NATO-a, jer je vojna pretnja zapadnoj Evropi nestala. Međutim, kao što znamo, NATO je ne samo nastavio da postoji, već se i proširio do samih ruskih granica, što je i uzrokovalo sadašnji rat u Ukrajini.
Na “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti. – OVDE
EU je aktivno podržala sve faze širenja NATO pakta, odnosno neposredno saučestvovala u remilitarizaciji i destabilizaciji evropskog kontinenta u vremenu posle pada Berlinskog zida, i usput odbijala i da razmotri ruske predloge o ”nedeljivoj bezbednosti” na celom prostoru od Vankuvera do Vladivostoka.
Greške EU
Danas šef diplomatije EU Žozep Borelj govori da se rat u Ukrajini može rešiti isključivo na bojnom polju, a predsednica Evropske komisije zapenušano kliče da ”Ukrajina mora da pobedi u ovom ratu”.
Niti lidere EU zanima mir u Ukrajini, niti ih, očigledno, zanima u čijim će sve rukama u Evropi završiti ogromna količina naoružanja koje se sada masovno šalje na ukrajinsko ratište.
Da EU nije podržala NATO agresiju na SR Jugoslaviju 1999. i da skoro sve njene države-članice nisu aktivno učestvovale u njoj a zatim i priznale jednostrano proglašenu secesiju tzv. Kosova od Srbije devet godina kasnije, posthladnoratovski međunarodnopravni poredak se ne bi srušio, i sve granice u Evropi bi bile mnogo sigurnije.
Da EU nije saučestvovala u dve američki-predvođene obojene revolucije u Ukrajini, Krim bi i dalje bio integralni deo Ukrajine, a Rusija bi joj i dalje plaćala zakup za potrebe svoje Crnomorske flote.
Da je EU pritisla Ukrajinu da ispuni Minske sporazume, danas ne bi bilo rata, a ceo Donbas bi i dalje bio u sastavu Ukrajine.
Na isti način, EU ne vrši nikakav pritisak na prištinske separatiste da sprovedu odredbe Briselskih sporazuma, što će je učiniti odgovornom za sve negativne posledice po mir koje bi mogle da nastanu u budućnosti.
Da EU nije, pod američkim pritiskom, odustala od gasovoda Severni tok 2 i da nije potom uvela sankcije protiv ruskog energetskog sektora, danas Evropa ne bi imala nikakve energetske probleme, a njeni građani ne bi brinuli da li će moći da se greju iduće zime. Uz to, inflacija u EU bi bila mnogo manja, a standard evropskih građana mnogo sigurniji.
Zelena prevara
Slično se može reći i za radikalno ispunjenje ”zelene agende” u koje se upustila EU, a koje podrazumeva zamenu ugljenovodoničnih goriva mnogo skupljim i nepouzdanijim ”zelenim” izvorima energije. I to je doprinelo i inflaciji i padu energetske bezbednosti na celom evropskom kontinentu.
Da ne govorimo o tome da je proizvodnja elemenata za ”zelene” izvore energije poput vetrenjača u najmanju ruku jednako štetna po životnu okolinu kao i eksploatacija sadašnjih glavnih izvora energije, a da njihovo razmeštanje, u vidu hektara i hektara ružnih džinovskih vetrenjača ili solarnih panela, predstavlja posebnu vrstu ruženja prirode i čovekove okoline.
Da EU nije, zajedno sa SAD, gurnula Ukrajinu u rat protiv Rusije, svetu – a pogotovo Africi – danas ne bi pretila prehrambena kriza. A da je EU, čak i sada, spremna da, zarad sprečavanja gladi u svetu, ukine sankcije Rusiji i Belorusiji, svetu ne bi pretila ni najmanja opasnost od gladi.
Umesto toga, jedino što EU radi je što na sve načine pokušava da obezbedi 20 miliona tona ukrajinskog žita za sopstvene potrebe, u zamenu za zastarelo oružje kojim ”pomaže” napaćenu Ukrajinu. A Afrika može i da crkne od gladi, uprkos vapajima predsednika Afričke unije, koji je pre nekoliko dana bio u zvaničnoj poseti ”izolovanoj” Moskvi, odakle je tražio od političkog Zapada da ukine sankcije Rusiji, jer je afrički kontinent suočen sa ”obziljnom pretnjom prehrambenoj sigurnosti”.
Da EU nije, preko Evropske centralne banke, odlučila da ni iz čega stvori i upumpa hiljade milijardi eura u evropske privrede koje su, zahvaljujući drakonskim merama u borbi protiv kovida 19, gurnute u recesiju – ne bi bilo osnova za današnju inflaciju u EU koja preti da izmakne kontroli, ili se pretvori u takozvanu stagflaciju.
Da mnogi od, inače neizabranih, lidera EU nisu aktivni učesnici projekata Velikog reseta i Četvrte industrijske revolucije koji se propagiraju iz Svetskog ekonomskog foruma u Davosu – ne bi se danas na deci u Velsu trenirao prelazak na hranjenje insektima namesto tradicionalne ishrane, niti bi EU ubrzano odobravala insekte kao novi, ”obećavajući” vid ishrane.
Srpski ”privezak”
Sve to da bi se, navodno, smanjila emisija ”štetnih gasova” koji doprinose globalnom zagrevanju – u vezi kojeg, inače, ne postoji nikakav naučni konsenzus.
U tom cilju se sada nudi i laboratorijski gajeno ”meso” kao ”zelena alternativa” koja treba da ”spase planetu”. A ubrzo će se, ponovo u ime ”zelene agende”, nuditi i laboratorijski proizvedeno ”majčino mleko”.
Jedan od glavnih investitora (i) u ovaj krajnje distopijski projekat je – naravno – Bil Gejts.
Na kraju, da EU želi dobro samoj Srbiji (i posredno Republici Srpskoj), ne bi joj uskraćivala pristup ruskoj nafti, niti, u dosluhu sa NATO, zabranjivala prelete šefu ruske diplomatije koji je trebalo da poseti Beograd 6. i 7. juna. Ali, EU je još od početka raspada Jugoslavije pa do danas jasno pokazala da ne želi dobro Srbiji, niti da je ikad imala ozbiljne namere da je primi u svoje redove.
Jedino do čega je njenim vodećim državama-članicama istinski stalo je da slučajno neke druge sile naklonjenije Srbiji i njenim interesima – poput Rusije i Kine – ne uđu u njihov balkanski ”zabran”.
Hoćemo li mi Evropljani stvarno dozvoliti EU da uništi naš zajednički kontinent, odseče nas od najperspektivnijih svetskih tržišta u usponu i učini nas običnim priveskom američkih korporacija – pitanje je sad.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Aleksandar Pavić Sveosrpskoj.com
