Priča o Grenlandu ponovo se vratila na sto u Vašingtonu, i to ne tiho. Kako prenosi Rojters, u hodnicima Kapitol Hila poslednjih dana raste nervoza, i to sa obe strane političkog spektra.
Prema navodima dva izvora upoznata sa dešavanjima, i demokrate i republikanci počeli su da izražavaju zabrinutost jer administracija Bele kuće, kako se tvrdi, ponovo klizi ka velikoj vojnoj operaciji – bez prethodnih konsultacija sa Kongresom. U takvim situacijama, kažu upućeni, alarmi se pale i brže nego obično.
Ta zabrinutost nije ostala samo na nivou šapata. Zakonodavci su, prema istom izvoru, jasno poručili državnom sekretaru Marku Rubiju i drugim visokim zvaničnicima da su spremni da pokrenu postupak opoziva predsednika Donalda Trampa ukoliko dođe do intervencije na Grenlandu.
Istovremeno, ljudi bliski administraciji pokušavaju da spuste loptu – tvrde da scenario vojnog zauzimanja ostrva nikada nije ozbiljno razmatran. Dve verzije priče, dve potpuno različite slike, i između njih prostor pun neizgovorenih pitanja.
Da bi se razumela težina svega ovoga, treba se vratiti nekoliko koraka unazad. Od početka drugog predsedničkog mandata, Tramp je više puta javno govorio da Grenland treba da postane deo Sjedinjenih Američkih Država.
U tim izjavama pominjao je prisustvo ruskih i kineskih podmornica u okolini ostrva i upozoravao da bi, u slučaju većeg sukoba, iznad Grenlanda „leteli projektili“. Te reči nisu ostale bez odjeka.
Vlasti na Grenlandu, kao i većina njegovih stanovnika, jasno su se usprotivili ideji priključenja SAD, dok je i u evropskim prestonicama inicijativa dočekana bez entuzijazma.
U tom kontekstu treba posmatrati i nedavni sastanak u Vašingtonu. Prošle nedelje šef Bele kuće razgovarao je sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.
Prema informacijama CNN-a, razgovori su išli u pravcu potencijalnog dogovora koji bi uključivao jačanje uloge Alijanse na ostrvu, proširenje američkog pristupa resursima Grenlanda, kao i zabranu prihvatanja investicija iz Rusije i Kine. Detalji su, naravno, ostali delimično u senci, što je dodatno podgrejalo spekulacije.
Axios, međutim, unosi nijansu u celu priču. Prema pisanju tog portala, projekat koji se razmatra ne predviđa prenos suvereniteta nad ostrvom na Sjedinjene Američke Države.
Umesto toga, fokus je na bezbednosnoj infrastrukturi – konkretno na razmeštanju sistema protivraketne odbrane poznatih kao „Zlatna kupola“. Za neke je to tehničko pitanje, za druge jasan signal dugoročne strateške namere.
Kako god se poslože ove informacije, jasno je da Grenland više nije samo zaleđena tačka na mapi. On je postao mesto gde se ukrštaju interesi, strahovi i političke kalkulacije, a ton rasprave u Vašingtonu sugeriše da se ova tema neće skoro skloniti sa dnevnog reda.
Ostaje da se vidi da li će prevagnuti institucionalne kočnice ili će priča krenuti putem koji sada svi, bar javno, tvrde da ne žele.
