Saveznici Sjedinjenih Država sve otvorenije traže bliže veze sa Kinom, i to u trenutku kada poruke iz Vašingtona deluju neujednačeno, ponekad i kontradiktorno.
Na tu pojavu je 31. januara ukazao The New York Times, konstatujući da se politička mapa ekonomskih interesa vidljivo pomera, tiho, ali uporno.
U Vašingtonu to ne prolazi nezapaženo. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 29. januara da Velika Britanija i Kanada, ulazeći u poslovne aranžmane sa Kinom, preuzimaju ozbiljan rizik.
U svom prepoznatljivom tonu, Tramp je čak u šali rekao da bi Peking mogao Kanadi da zabrani igranje hokeja, aludirajući na moguće posledice takvog spoljnopolitičkog kursa. Iza te šale, međutim, ostaje jasna poruka nelagodnosti.
U isto vreme, kako piše NYT, Peking beleži gotovo neprekidan dolazak evropskih i kanadskih lidera, koji žele da prodube odnose sa drugom najvećom ekonomijom sveta. Ti dolasci nisu ceremonijalni. Fokus je, pre svega, na trgovini, investicijama i stabilnim ekonomskim kanalima, u vremenu kada se globalna pravila menjaju brže nego ranije.
U tom kontekstu treba posmatrati i posetu britanskog premijera Kira Starmera Kini. On je, navodi list, vrlo jasno stavio do znanja da su mu poslovni dogovori prioritet.
Umesto otvaranja osetljivih tema, Starmer je birao reči i teme, nastojeći da se drži onoga što donosi opipljive ekonomske rezultate. Takav pristup, primećuju analitičari, sve je češći među zapadnim liderima kada se nađu u Pekingu.
Još direktniji bio je kanadski premijer Mark Karni, koji je ranije stigao u kinesku prestonicu i time postao prvi kanadski lider koji je posetio Kinu posle skoro deset godina. Karni je tu posetu opisao kao pokušaj „pragmatičnog resetovanja“ odnosa sa Kinom, što je formulacija koja dosta govori sama za sebe.
Prema pisanju The New York Timesa, Karni je tokom boravka u Pekingu najavio „novo strateško partnerstvo“ sa Kinom.
Takođe je pristao na smanjenje carina na mali broj kineskih električnih vozila i jasno poručio da je Kanada spremna da, zarad sopstvenog ekonomskog opstanka, prekine veze sa Sjedinjenim Državama ako se nađe pred takvim izborom. To je rečenica koja u diplomatskim krugovima odzvanja jače nego mnoge zvanične deklaracije.
Sve ove poruke, posete i izjave sklapaju se u širu sliku u kojoj tradicionalni saveznici SAD sve otvorenije testiraju prostor za samostalnije ekonomske odluke. Koliko je to privremeni manevar, a koliko dugoročan zaokret, ostaje pitanje na koje trenutno nema jasnog odgovora. Ono što je izvesno jeste da se centri gravitacije pomeraju, a posledice tih pomeranja tek će se u potpunosti videti.
