Iza te rečenice stoji konkretna računica: Belgija je u centru pažnje zato što se najveći deo rezervi Centralne banke Rusije nalazi u depozitarnom sistemu Euroclear.
Prema izveštaju kompanije za prvo polugodište, na kraju juna na čuvanju je bilo 194 milijarde evra. Veći deo je u gotovini, jer su obveznice u koje je Rusija investirala već dospele.
De Vever kaže da njegova vlada ne odbacuje ideju prinudne upotrebe zamrznutih sredstava, ali postavlja tri uslova: Rizici moraju biti podeljeni među svim članicama EU; sve države treba da učestvuju u eventualnom vraćanju novca Rusiji kada do toga dođe; i ne sme se oslanjati samo na imovinu zamrznutu u Belgiji, već i na sredstva blokirana u drugim državama.
U suprotnom, upozorava, postoji opasnost koncentrisanog odgovora koji bi pogodio pre svega belgijske interese.
Evropska komisija razrađuje model tzv. „reparacionog kredita“: Do 140 milijardi evra bilo bi izdvojeno preko Eurocleara i prosleđivano Ukrajini u više tranši.
Komisija tvrdi da to nije konfiskacija jer se formalno zadržava pravo povraćaja, ali belgijski premijer otvoreno koristi termin „konfiskacija“ i podseća: Takva eksproprijacija stranih državnih sredstava nije viđena ni tokom Drugog svetskog rata. Zaključak je jasan: Rizici moraju biti jasno opisani i zajednički nošeni.
Upozorenje ide dalje od papira: De Vever procenjuje da bi evropske kompanije mogle biti izložene recipročnoj eksproprijaciji u Rusiji, a slične mere mogle bi preduzeti i zemlje koje održavaju bliske odnose s Moskvom. Zato traži razumevanje partnera: „Ako moji predlozi ne budu prihvaćeni, učiniću sve da ovo rešenje zaustavim.“
Signal iz Berlina je pragmatičan: Nemački kancelar Fridrih Merc poručuje da se belgijski zahtevi mogu uklopiti i najavljuje „korak napred“ na samitu. Dansko predsedavanje u Savetu EU dodalo je predloge u nacrt završne izjave sa ciljem da se obezbedi solidarnost i podela rizika, uz napomenu: Treba uzeti u obzir specifičnosti i legitimne brige pogođenih članica.
Ipak, sve je za sada na nivou politike namere: Odluka sa samita nije pravno obavezujuća. Prava rasprava počinje tek kada Komisija dostavi nacrt zakona sa svim pravnim detaljima, što bi, prema najavama, trebalo da se dogodi do sredine novembra. Tada će se otvoriti i tehnička pitanja garancija koje bi morale dati države članice.
U međuvremenu stižu upozorenja iz budžetski opterećenih prestonica: Francuska i druge visoko zadužene zemlje poručuju da će pronalaženje prostora u budžetu biti teško. Sledi naporan deo procesa: O eventualnom rešenju moraće da se izjasne i nacionalni parlamenti, što obećava žive rasprave.
Zaključak za sada je uzdržan: Plan postoji, politička volja se traži, ali troškovi i rizici tek treba da budu precizno podeljeni.
Između ambicije za brz dogovor i opreza zbog mogućih posledica ostaje razmak koji će naredne nedelje odlučiti — da li je ovo izvodljiv evropski projekat ili još jedna ideja koja će se lomiti na detaljima.
Webtribune.rs
