Kina je zatražila od američkog predsednika Donalda Trampa da stavi veto na predlog zakona koji su ove nedelje usvojila oba doma američkog Kongresa, a kojim se pruža podrška ljudskim pravima u Hongkongu. Peking je ponovio da će preduzeti snažne kontramere ukoliko zakon stupi na snagu.
Naime, ovim predlogom zakona predviđeno je da SAD svake godine potvrđuju visok stepen autonomije Hongkonga, kako bi se opravdao poseban trgovinski status te teritorije, kao i da bi se sankcionisali kineski i hongkonški zvaničnici ukoliko budu suzbijali slobode na toj teritoriji.
[adsenseyu1]
Kako za Sputnjik ocenjuje doktor Ivona Lađevac, načelnica Centra za „Pojas i put svile“ na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, američki zakon o Hongkongu nesumnjivo predstavlja direktno mešanje u unutrašnje stvari Kine.
„Hongkong je autonomna provincija u okviru Narodne Republike Kine i nema nikakve veze sa Amerikom. Pritom, od trenutka kada se Hongkong vratio pod jurisdikciju Kine, on ima status specijalne ekonomske zone koja može da održava odnose sa drugim državama, ali nipošto ni jedna druga država ne može da utiče na prilike u Hongkongu“, kategorična je Ivona Lađevac.
Ona dodaje da je poznato da se Kina zalaže za sprovođenje politike „Jedna zemlja, dva sistema“, i tim pre je ovaj potez Vašingtona potvrda politike koju Amerika jako dugo vodi — politike „dugih prstiju”.
„Ovo je potvrda američkih težnji da učestvuju u svim zbivanjima na bilo kom meridijanu sveta, čak i ako sa tim zbivanjima nemaju veze. Takođe, ovo mešanje u stanje ljudskih prava u Hong Kongu pokazuje licemerje Amerike, jer se upravo iz SAD svakodnevno dobijaju informacije o kršenjima ljudskih prava. One, međutim, ne gledaju šta se zbiva u njihovom dvorištu, već su sklone tome da drugima udaraju packe“, primećuje Ivona Lađevac.
[adsenseyu4]
Zakon dok Hongkong gori
Milorad Denda, bivši dopisnik srpskih medija iz Pekinga, najnoviji potez SAD tumači u kontekstu već definisane strategije Vašingtona i takozvane „duboke države“ — da se konstantno ide sa politikom pritiska, uslovljavanja i uznemiravanja Kine, u nadi da Peking tako neće ostvariti zacrtane ciljeve da polovinom ovog veka bude vodeća ekonomska sila u svetu.
Reč je, kaže, o tome da se ovakav zakonski akt usvaja kako bi se pružila podrška onome što se događa u Hongkongu — nasilju i demonstracijama, koje traju već nekoliko meseci.
„Ovaj zakon dolazi u trenutku kada je očigledno da se demonstracije u Hong Kongu, prvobitno organizovane da izražavaju proteste protiv takozvanog manjka demokratije, pretvaraju u nasilne, histerične i divljačke akcije gotovo urbane gerile, veoma organizovane i očigledno veoma dobro finansirane. Drugi aspekt donošenja ovakvog akta u SAD je to što bi on mogao biti i sredstvo pogađanja u aktuelnim trgovinskim pregovorima sa Kinom, baš u momentu kada treba potpisati takozvanu ’fazu 1‘ u tim pregovorima“, objašnjava Denda.
Sandra Čerin (Sputnik)
