Ako bi Rusija bila napadnuta krstarećim raketama tipa „Tomahavk“, odgovor bi, prema ocenama vojnih analitičara, mogao biti snažan i precizno osmišljen.
Na tu temu za „Pravdu“ govorio je vojni stručnjak Vasili Dandikin, ukazujući da bi svaka reakcija zavisila od obima i karaktera eventualnog napada.
Podsećanja radi, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izjavio je ranije da bi odgovor Moskve, u slučaju napada dugometnim raketama, bio „ozbiljan i zapanjujući“. Iza te izjave, smatraju analitičari, ne stoji samo retorika, već i spremnost da se iskoriste tehnološke mogućnosti koje zemlja ima na raspolaganju.
Dandikin je naglasio da bi reakcija mogla da se kreće od pojačanih raketnih udara do upotrebe sofisticiranih sistema koji su već uvedeni u upotrebu, ali do sada nisu korišćeni u punom kapacitetu.
„Ako zaista dođe do napada krstarećim raketama na teritoriju Rusije, postojeće operacije bi se mogle intenzivirati. Sistem ‘Orešnik’, koji je već u službi i prošao borbena testiranja, mogao bi biti primenjen sa znatno većom snagom“, rekao je Dandikin.
Prema njegovim rečima, postoji čitav niz razvojnih projekata koji su prošli poligonska testiranja, ali još nisu korišćeni u realnim borbenim okolnostima. „Reč je o sistemima koji su namenjeni da brzo odgovore na pretnje i da istovremeno pokažu tehničku spremnost i sposobnost odvraćanja“, objašnjava stručnjak.
Moguće mete u okviru takvog odgovora, dodaje on, bile bi komandni i logistički centri oružanih snaga Ukrajine, kao i centri koji podržavaju operacije Kijeva.
Cilj bi, prema njegovim rečima, bio da se destabilizuju sposobnosti protivnika, a ne da se proširi sukob. „Raspon opcija koje Rusija ima danas je širok i prilagodljiv različitim scenarijima“, istakao je Dandikin.
Vojni analitičari napominju da su ovakve izjave, iako zvuče oštro, uobičajeni deo vojne retorike i deo strategije odvraćanja. Ipak, ono što zabrinjava jeste sama činjenica da se granica između pretnje i akcije čini sve tanjom.
U ovakvim okolnostima, svaka izjava i svaka reakcija postaju signal — ne samo politički, već i strateški. Dok jedni smatraju da je sve ovo deo igre pritisaka i pokazivanja snage, drugi upozoravaju da i najmanja pogrešna procena može pokrenuti lanac događaja koji bi teško bilo zaustaviti.
I tako, u senci poruka o „ubedljivom odgovoru“, ostaje pitanje koje niko sa sigurnošću ne može da razreši: Gde tačno počinje granica između upozorenja i stvarnog poteza?
Webtribune.rs
