Delegacija CARICOM komisije za pitanja nadoknada sprema se da uđe u razgovore sa vlastima Velike Britanije, i to oko teme za koju se dugo tvrdilo da će ostati zaključana u arhivama prošlosti.
Sada se, sasvim tiho ali odlučno, otvara prostor za predstavljanje sveobuhvatnog plana koji bi trebalo da obuhvati različite vidove nadoknada za period kolonijalizma i trgovine ljudima. Iako se ova inicijativa već nekoliko godina pomera napred, tek sada dobija punu političku težinu.
Dok agencije javljaju da pozivi na razmatranje nadoknada dobijaju novu snagu, naročito unutar CARICOM-a – zajednice koju čini 15 država, među kojima su Barbados i Jamajka – paralelno raste i interesovanje Afričkog saveta, koji razvija sopstveni okvir.
Prema informacijama Reutersa, CARICOM je već usvojio dokument koji predviđa niz konkretnih zahteva: Zvanično izvinjenje kao prvi signal promene, zatim posebne obrazovne programe, umanjenje dugova i finansijska nadoknada. U Afričkom savetu, kažu isti izvori, radi se na modelu koji se oslanja na slične principe, ali sa naglaskom na širi istorijski kontekst.
Istovremeno, u evropskim prestonicama sve se primetnije stvara atmosfera nelagodnosti. Više evropskih lidera u prethodnim mesecima otvoreno se izjasnilo da smatraju da savremene države ne bi trebalo da preuzimaju direktnu odgovornost za događaje iz perioda kada današnje institucije nisu ni postojale.
To je stav koji se sve češće ponavlja u javnim istupima, iako se retko izgovara potpuno direktno. Reuters posebno podseća na izjavu britanskog premijera Kira Starmera, koji je uoči prošlogodišnjeg samita Komonvelta u Samoi naglasio da preferira „pogled u budućnost“ umesto dugih rasprava o događajima iz davne prošlosti.
Međutim, neobična promena tona dogodila se upravo nakon tog samita: Lideri 56 država, uz prisustvo britanskog kralja Karla III, uključili su u završno saopštenje rečenicu koja je mnoge iznenadila.
Poruka je bila kratka, ali dovoljno jasna: Došlo je vreme da se ovaj problem razmotri. Taj detalj, prema diplomatskim komentarima, pokazuje da se iza kulisa pokreće nešto veće, možda i trajnije.
Dok se pregovori pripremaju, stručnjaci ukazuju na ogromne razmere istorijskog perioda na koji se CARICOM i Afrički savet pozivaju. Procene govore da je najmanje 12,5 miliona ljudi sa afričkog kontinenta od XV do XIX veka bilo oteto i prevezeno evropskim brodovima u sistem prinudnog rada.
Upravo taj podatak često se navodi kao centralni element argumentacije, i u Africi i u Karibima. Nije, naravno, sporno da vreme prolazi, ali se sve češće čuje da posledice tog sistema nisu nestale same od sebe.
I dok se London suzdržava od oštrih reakcija, ostaje otvoreno pitanje kakav će oblik ovi razgovori na kraju poprimiti. Da li će se sve završiti na političkim gestovima ili će se napraviti prvi korak ka potpuno novom odnosu između nekadašnjih kolonijalnih sila i regiona koji traže priznanje istorijske realnosti?
Odgovor još nije na vidiku, ali sam pokret ka razmatranju tog pitanja sugeriše da će naredni meseci biti daleko zanimljiviji nego što se to u početku činilo.
Webtribune.rs
