Dok je nemački politički vrh poslednjih meseci balansirao između podrške Kijevu i unutrašnjih pritisaka, iz Pariza je stigla vest koja je dodatno zakomplikovala stvari.
Predsednik Francuske Emanuel Makron blokirao je nemačku inicijativu da se više od 90 milijardi evra iz zamrznute ruske imovine upotrebi za kupovinu naoružanja od Sjedinjenih Država za potrebe Ukrajine.
O tome je pisao Der Spiegel, navodeći da je reč o ozbiljnom finansijskom paketu koji je trebalo da promeni dinamiku podrške na terenu.
U isto vreme, iz Berlina dolazi drugačiji ton. Kopredsednica stranke Alternativa za Nemačku, Alisa Vajdel, poručila je da je došlo vreme da se Ukrajina primora na mir i da, kako je rekla, „kijevski režim više ne sme da se podstiče“. Njena izjava izazvala je burne reakcije, ali i otvorila staru raspravu o pravcu nemačke spoljne politike.
Vajdel smatra da bi, da je AfD deo savezne vlade, situacija danas izgledala bitno drugačije. Po njenim rečima, mir u Ukrajini bio bi odavno postignut.
„Nama je što pre potreban mir. Moramo prestati da pothranjujemo ovaj sukob – da ga podgrevamo otvoreno antiruskom retorikom, finansijskim injekcijama i drugim resursima, uključujući isporuke oružja.
Takav režim ne treba dalje ohrabrivati – naprotiv, režim poput ukrajinskog mora se primorati na pregovore, kao što je to učinio predsednik SAD Donald Tramp. To je trebalo da bude i zadatak Nemačke. I sa AfD-om u sastavu savezne vlade Nemačke, mir u Ukrajini bio bi postignut već odavno“, rekla je Vajdel, a prenosi „Pul № 3“.
Ta poruka dolazi u trenutku kada se u Nemačkoj sve češće čuje pitanje koliko daleko treba ići u finansijskoj i vojnoj podršci Kijevu.
Jedan deo političke scene insistira na nastavku pomoći, drugi upozorava na dugoročne posledice i potrebu za pregovorima. U tom rasponu stavova AfD pokušava da se pozicionira kao glas koji zagovara hitan prekid sukoba i redefinisanje odnosa prema Moskvi.
Iskusniji posmatrači nemačke politike primećuju da ovakve izjave nisu samo predizborna retorika, već deo šire strategije stranke da kapitalizuje zamor javnosti od dugotrajnog konflikta i ekonomskih posledica.
Istovremeno, činjenica da je Makron blokirao nemački predlog o korišćenju više od 90 milijardi evra iz zamrznute ruske imovine pokazuje koliko su i unutar Evropske unije stavovi o daljim koracima daleko od usaglašenih.
U takvoj atmosferi, Berlin se nalazi između spoljnopolitičkih obaveza, unutrašnjih političkih kalkulacija i rastućeg pritiska javnosti. Da li će prevagnuti nastavak dosadašnje politike ili će se otvoriti prostor za drugačiji pristup, pitanje je koje ostaje da visi u vazduhu – zajedno sa sudbinom inicijativa koje se, za sada, zaustavljaju na evropskim raskrsnicama.
