S obzirom da se svetsko stanovništvo približava brojki od 7,9 milijardi, a procene predviđaju da će do 2050. godine dostići 9,7, arhitekti i urbanisti konstruišu gradove budućnosti.
Šezdesetih godina dvadesetog veka, vizionarski arhitekta Jona Fridman zamišljao je Trodimenzionalno naselje, grad podignut na stubovima koji bi obuhvatao postojeće gradove.
Otprilike u isto vreme, uticajni britanski arhitektonski kolektiv Archigram izradio je Plug-In City, kompjuterski kontrolisanu, prilagodljivu megastrukturu grada sa uklonjivim jedinicama.
A upravo ove godine, spekulativni arhitekta i filmski reditelj Liam Jang predložio je Planet City, u kojem bi celokupno stanovništvo Zemlje moglo da živi u jednom hiper-naseljenom gradu veličine Tokija, ostavljajući prostora ostatku planete za obnavljanje.
Ali šta ako se model koji najviše obećava za budući grad ne nalazi na kopnu?
Pratite nas na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Plutajući gradovi, sa savremenim pogodnostima i komercijalno održivim nekretninama, dugo su bili san i utopija. Ali s obzirom da je broj ljudi raseljenih zbog klimatske krize dostigao 40,5 miliona 2020. godine, a porast nivoa mora nastavlja da ugrožava budućnost primorskih gradova, život na moru počinje sve manje da zvuči kao ćudljiv predlog i više poput verodostojne alternative. Tako barem veruju osnivači Oceanixa, kompanije koja je uložila kapital u projektovanje i izgradnju plutajućih gradova.
Godine 2019. UN-Habitat-program Ujedinjenih nacija, koji se zalaže za održivi urbani razvoj, sazvao je okrugli sto arhitekata, dizajnera, akademika i preduzetnika koji su raspravljali o održivosti plutajućih gradova kao rešenju klimatskih promena i pristupačnom stanovanju. Na toj jednodnevnoj konferenciji predstavljena je ideja o gradu Oceanix.
Ovaj grad, otporan na uragane, bez otpada, sastojao bi se od šestougaonih plutajućih ostrva od 4,5 hektara na kojima bi živelo po 300 ljudi. Šest ovih ostrva formiralo bi selo u obliku prstena, povezano oko zaštićene luke. Šest ovih sela činilo bi mali grad od 10.800 ljudi. Hipotetički, brojevi bi se mogli zbrajati u nedogled.
Isprojektovan od strane danske kompanije Bjarke Ingels Group (BIG), u saradnji sa Oceanixom, grad može delovati kao nešto iz naučnofantastičnog romana, ali Oceanix se sada priprema za izgradnju prototipa grada od 5 jutara za 300 stanovnika ( to je ekvivalent jednom bloku Menhetna) na lokaciji koja tek treba da bude utvrđena.
„Gradovi sa kojima razgovaramo itekako žele da iskoriste ovu tehnologiju kako bi se pripremili za svoju budućnost“, kaže izvršni direktor Oceanixa Mark Kolins.
Ugledni model Oceanix City -a biće predstavljen na predstojećoj izložbi, „Budućnosti“, u Smithsonian’s Arts & Industries Building (AIB) u Vašingtonu. „Ono što smo zaista želeli da pokažemo je da ne postoji jedinstven put do određene vrste budućnosti“, objašnjava kustos izložbe. „I postoji više puteva i više budućnosti koji izlaze iz ovih puteva.“
Oceanix je zamislio polinezijski preduzetnik Mark Kolins Čen, koji je plutajuće gradove prvi put video kao rešenje za prilagođavanje klimi dok je bio ministar turizma u Francuskoj Polineziji. Na ovoj poziciji, na kojoj je bio od 2007. do 2008. godine, Kolins Čen je imao zadatak da proceni dugoročne efekte porasta nivoa mora na ostrvima. Šest godina kasnije, studija iz 2013. objavljena u časopisu Nature Conservation potvrdila je ono što su Polinežani već sumnjali: predviđeno je da će oko trećina od 118 ostrva Francuske Polinezije biti potopljena rastućim morima u narednih 60 godina.
Ideja o premeštanju ljudi, zgrada i druge imovine iz područja koja se smatraju osetljivim na porast nivoa mora izazvala je različite kritike. Dok neki prepoznaju njegovu neizbežnost, drugi je i dalje vide kao poslednje sredstvo. Sa Oceanixom, Čen i njegov suosnivač Itaj Madamombe, nadaju se da će preokrenuti percepciju: „Napredovali bismo umesto da se povučemo“, kaže on. Umesto da beže na visoravni, ljudi i gradovi bi se sami otisnuli preko ivice vode.
Godine 2014., Kiribati, susedno ostrvo u južnom Pacifiku, kupilo je skoro osam kvadratnih milja na ostrvu Fidži, obeležavajući prvu svetsku kupovinu zemlje namenjenu klimatskim izbeglicama. A 2019. godine, indonežanski predsednik Joko Vidodo najavio je planove za premeštanje svog glavnog grada iz grada Džakarte, koji sve više tone na Borneo, navodeći kao razlog porast nivoa mora i hronične poplave Džakarte.
Retro vizije budućih gradova
Početkom 1960-ih, u stvarnom svetu, bogati japanski programer naručio je Fuleru, arhitekti koji je popularizovao geodetsku kupolu, da izgradi Triton City na vodi u Tokijskom zalivu. Dizajniran kao niz plutajućih gradskih blokova sa stalnim vezama sa kopnom, grad je trebalo da ima stanove, škole, parkove i prodavnice.
Triton City nikada nije izgrađen – programer je umro i koncept je umro sa njim – ali mnogi drugi plutajući gradovi, različitih razmera, ugledali su svetlost dana. Više od 13.000 ljudi živi u nagnutim kućama povezanim stazom dugom 23 milje u brunejskom Kampong Ajeru, plutajućem naselju koje datira više od 600 godina.
U Lagosu, Nigerija, zajednica Makoko živi na nesigurnim stubovima koji lebde nad smrdljivom lagunom, sa malim pristupom električnoj energiji i čistim sanitarijama. A na peruanskoj strani jezera Titikaka, starosedeoci Uros žive na plutajućim ostrvima (njih 62!) Više od 4.000 godina. Za neke zajednice, poput Makoko, migracija u vodu bila je očajnička mera vođena samim nedostatkom odgovarajuće infrastrukture i pristupačnog smeštaja na kopnu. Za druge je to izazvano političkim nemirima; kako se Imperija Inka širila, gurnula je starosedeoce Uros da se evakuišu na jezero.
Život sa vodom, bilo na plutajućim strukturama, ili u izuzetno bliskoj blizini, takođe može biti jednostavno prirodna posledica topografije. U ravničarskoj zemlji Danskoj, na primer, oko 80 procenata stanovništva živi u urbanim područjima blizu obale.
2016.BIG je naslagao reciklirane kontejnere za transport na plutajuće platforme kako bi stvorio živahno studentsko naselje u luci u Kopenhagenu. Nazvana Urban Rigger, zajednica trenutno broji oko 100 učenika, sa prostorom za zeleno dvorište, krovnu terasu i podvodnu prostoriju za zajednice. Urban Rigger bio je neka vrsta uvoda u Oceanix, ili kako ga Bergman naziva, „dokaz koncepta“.
Izazovi izgradnje plutajućeg grada
„Kad god radite nešto što pluta, morate da razmišljate o balastu, talasnoj akciji i o tome kako će energija ugrađena u talase početi da utiče na bilo koju plutajuću strukturu“, kaže Bergman.
Tako je BIG počeo da posmatra plutajuće mahune: kako ih podržati, kako ih povezati i kako ih zaštititi od talasnih sila. Krajnji rezultat je modularni grad dizajniran da omogući ekosistem koji je stvorio čovek sa kružnom ekonomijom. Usidren u Ciljeve održivog razvoja UN-a, nacrt od 17 tačaka za „bolju i održiviju budućnost za sve“, on sadrži tehnologije poput Biorocka, koje se mogu koristiti za izradu čvrstih veštačkih grebena za rast korala.
Grad takođe dovodi u pitanje ekonomiju uzimanja i stvaranja otpada kroz partnerstva sa Centrom za projektovanje nultog otpada. Na primer, otpad od hrane bi se pretvorio u energiju, ambalaža za jednokratnu upotrebu bi se eliminisala, a kanalizacija bi se tretirala u barama sa algama.
„Nadamo se da ćemo zaista početi da razmišljamo o drugačijem modelu, budućem modelu koji je drugačije strukturiran“, kaže Bergman. „Neki ljudi bi ovo mogli da smatraju vrlo provokativnim, jer bi to dovelo u pitanje njihove sisteme, a možda bi i došlo do oklevanja da se isproba nešto što bi moglo da utuče na način na koji se posao zapravo radi.
Nevoljnost prema projektu postoji. Oceanix je ocrnjen kao „projekat sujete za bogate“ i „mesečev odgovor na klimatske promene“ koji bi jedva pogodio gradove poput Džakarte, gde bi čak 5 miliona ljudi moglo da se evakuiše iz grada koji tone. Prva lokacija grada će ili potvrditi ili otkloniti ove zabrinutosti.
Zajednice koje doživljavaju efekte porasta nivoa mora mogle bi da budu glavni kandidati, kao i mesta za uspostavljanje plutajućih zajednica, koja mogu da pomognu „potiskivanje i podržavanje ovih ideja“, objašnjava Bergman. On navodi da je Singapur potencijalni kandidat. „Evo jedne zemlje koja je konačna“, kaže on. Neprestanim melioracijama, Singapur je povećan za skoro četvrtinu, ali proces ima svoje granice.
Singapur je, naravno, u ovoj fazi samo nagađanje. Kolins Čen, kaže da kompanija razgovara sa 12 različitih zemalja. Afrika, jugoistočna Azija, Bliski istok i „obe obale“ SAD se razmatraju, ali tačna lokacija tek treba da se potvrdi. Ono što je poznato jeste da se Oceanix City nalazi blizu obale, gde bi ga geološke karakteristike držale zaklonjenom i „tamo gde obalni gradovi treba da rastu“, kaže Čen.
Kako klimatska kriza eskalira, više od milijardu ljudi živeće u zemljama s nedovoljnom infrastrukturom da izdrže porast nivoa mora do 2050. godine, prema podacima Instituta za ekonomiju i mir. Ovim tempom bilo bi potrebno više od 9.000 gradova Oceanixa za sve klimatske izbeglice.
Na mreži “Telegram” možete pratiti sve naše vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima ili desktop računarima. Tamo možete otići ako kliknete OVDE
Webtribune.rs
